Први пут кров за гледаоце

Клуб без свог игралишта је исто што и бескућник. Зато је БСК од самог почетка огромну пажњу посвећивао том питању.

Приликом свог оснивања од београдске општине је затражио и добио земљиште. Било је то на Тркалишту како се звао простор између садашњег Правног факултета и Вуковог споменика.

„Чланови су били остављени сами себи јер тада разумевања за спорт није било, те према томе ни помоћи. У прво време на терену су учињене само мање припреме. Подигнути су голови а само земљиште на појединим местима је поравњено. На таквом игралишту одржана је прва утакмица Б.с.к-а, а у Београду прва утакмица на обележеном игралишту”, записано је у споменици „плавих” поводом 20 година постојања. „На овој утакмици игралиште је било ограђено побијеним колчевима, између којих је било разапето уже.”

Преко зиме су решили да на томе не остану. Дали су из свог џепа колико су могли, а остатак су добили на меницу од Београдског кредитног завода. План за уређење игралишта израдио је сам председник клуба инж. Андра Јовић, који је толико задужио БСК да нису хтели да бирају другог на то место, чак и када је он после рата премештен у – Марибор.

Да би трошкови били мањи клуб је сам купио колица, ашове, лопате, пијуке... По нивелацији терена, a она је, с обзиром да су радна снага били робијаши с  надницом од 20 пара, ишла споро, подигнут је плот, па баријере испред гледалишта, онда клупе за седење и на крају билетарнице с малом трибином на којој је било 10 ложа са по шест седишта и једном великом почасном ложом. Испод те трибине биле су три простране свлачионице.

Посао је завршен тек на јесен 1913, а свечано отварање је било на Васкрс 1914. утакмицом против Мункача из Суботице (4:1). Иако је БСК основан пре свега због фудбала он је одмах почео да припрема терен и за развој осталих спортских грана – почело се од атлетске стазе и три тениска игралишта. И баш у тренутку кад су распакивани сандуци с реквизитима нарученим за те спортове стигла је вест да је – Аустро-Угарска објавила рат Србији!

По паду Београда завојевачи су ту сместили комору, која је све што је било од дрвета искористила за ложење. А кад је она отишла одатле игралиште је 1917. преорано и на њему засађен кукуруз, а наредне године – репа.

По ослобођењу, с пролећа 1919, почело се све из почетка. Најмлађи чланови (Михаило Андрејевић, Боривоје Васиљевић, Андра Којић, Бошко Симоновић, Никола Симић и још неки) некако су поравнали игралиште да би за Васкрс могла да се одигра утакмица с чешким војницима. Од прихода је купљено дрво за голове и исплаћене наднице заробљеним Бугарима који су припомогли равнању игралишта.

Од зараде с утакмица с енглеским и француским војницима купљена је од дирекције ратног плена плетена жица и њоме ограђен терен око кога су постављене прве клупе и подигнути једна ложа и барака за свлачење.

Пошто је Југославија почела да ограђује своје игралиште, које је било у наставку БСК-овог, онда су се „плави”, да не би заостали, задужили и поставили плот. Крајем 1922. подигли су прву покривену трибину код нас са 700 места.

Због изградње техничких факултета Југославији је одузето игралиште, а БСК је своје морао да окрене под углом од 90 степени, што је такође коштало. Због подизања зграде Државне архиве и „плави” су 1928. остали без игралишта.

Поново су се обратили општини и добили земљиште на Топчидерском брду, близу Југославије.

Иако се трећи пут за 15 година почело све из почетка полет је био већи него икада, па је саграђен стадион за 30.000 гледалаца. На њему су гостовале такве екипе као што су енглеска и италијанска репрезентација. Била је ту и атлетска стаза (одржана је Балканијада), а намеравано је да то постане прави спортски центар с тениским игралиштима, теренима за хазену, базеном...

Међутим, рат је све то прекинуо. У бомбардовању у Априлском рату 1941. БСК-ов стадион је готово прошао неоштећен, али на наставак градње више није могло ни да се помишља. Тим пре што су опет почеле да падају бомбе, овог пута англо-америчке.

По завршетку рата БСК-овом стадиону је најпре дато име „Двадесети октобар”, а у лето 1945. га је преузела Југословенска армија. Три године касније је срушен и на његовом месту је 1949. саграђен данашњи стадион Партизана.

Сутра: Век ОФК Београда – превара века