Савицка:Дошла сам да кажем да Русија воли Србију

БЕОГРАД – Једна од интернационалних звезда 48. међународних сусрета писаца, руска књижевница Светлана Савицка, чије име носи 16 музеја бајки шуром света, укључујући и Крагујевац, рекла је данас да је дошла у Београд да каже да Русија воли Србију.

Савицка (48), младолика, љупка, плавока, мајка троје деце и бака двоје унука, стигла је на београдски литерарни скуп овенчана са 100 домаћих и страних признања за књижевни рад. Уз њих ту су и оне за испољени патриотизам ( медаља Суворова!), за хуманитарни рад са децом, јер је аутор емисије из културе на совјетској телевизији, као и за активно учешће у раду музеја бајки, од оног матичног у Москви, до осталих у Белгији, Нермачкој и словенским земљама. Гошћа из Русије је у први час навела само да је један од добитника „ Златног пера” што се сматра највећим руским литерарним одличјем, а на молбу да наведе још неке награде набројала је награду „Чехова”, „Грибоједова”, Мајаковског...а прошле године је проглашена за најбољег аутора новог миленијума за целокупни опус. Ове године јој је у Берлину уруцен и „Гранд при” централног немачког института за руски језик за књигу „Размрси време”.

У библиографију Савицке уписано је укупно 28 књига од којих су четири романа, збирке бајки, приповетке, сказе (легенде), што је преведено на више страних језика . Поезија јој се налази у антологијама, укључујући ону у којој су сви досадасњи лауреати „ Златног пера”.

На питање шта је задатак поезије Савицка је рекла да је функција поезије одувек била и остала иста. „То је јединствена функција од Шекспира, Аристотела до данашњих дана. Она носи идеју о сунцу и љубави. Права поезија неће певати о рату”.

Говорећи о улози и месту књижевних фестивала данас у свету, она је приметила да их у Русији има веома много, да „готово сваки град у Русији има свој посебан фестивал” и да јој се свиђа што слични фестивали постоје и у Србији. На питање шта ће рећи са трибине уцесницима београдског фестивала Савицка је испричала да је пре више година, добила позив из Србије да дође у Крагујевац на дружење са српском децом и ђацима. Организовала је, заједно са њима, и музеј бајки.

„Никада нећу заборавити наивно питање једне девојчице од кога су ми кренуле сузе. То се дешавало у оном времену после бомбардовања НАТО-а и оних немилих политичких дешавања а она ме је,онако наивно, детињаство, упитала :да ли Русија воли Србију. Звучало је као прекор двема државама за све немиле догађаје који су задесили људе. Мој одговор је био кратак: Да, воли”, испричала је она анегдоту коју ће изговорити и учресницима фестивала.