Последице по грађанске слободе

Само неколико недеља пре обележавања десете годишњице терористичког напада 11. септембра, агенција АП је објавила ексклузивну причу о акцији шпијунирања муслиманских заједница у Њујорку коју су десет година заједнички спроводили ЦИА и полиција.

Овакве операције су у САД пре 11/9 биле незамисливе, а када се за њих сазнало америчка јавност се још једном подсетила колико се по питању људских права и слобода земља променила у последњој деценији.

Све је више примера ограничавања слобода у држави која је некада важила за лидера слободног света. Усвајање Патриотског акта у Конгресу омогућило је правно покриће за такве потезе.

Правни експерт Чарлс Лугоси наглашава да је управо доношење тог закона отворило врата за касније задирање у некада свете и недодирљиве постулате слободе.

„Почело је злогласним Бушовим центрима за злостављање заробљеника, а дошло је до серије убистава противничких лидера као што је Осама бин Ладен”, пише Лугоси.

Најдрастичнији пример повреде људских права из новије америчке историје је затвор за осумњичене за тероризам у бази Гвантанамо на Куби. Технике мучења које су Американци примењивали над затвореницима згрозиле су цео свет, не остављајући равнодушном ни домаћу јавност.

Оно што упада у очи је да америчко јавно мњење много блаже реагује на „мала” задирања државе у приватност и слободе грађана уколико се оно спроводи под паролом борбе против тероризма.

Најновији пример шпијунирања њујоршких муслимана показао је колико далеко државне службе могу да иду уколико се на време не ограниче.

Страх од тероризма толико укорењен да су Американци спремни да прихвате промене у приступу администрације па макар и на уштрб сопствених права и слобода.

„Уколико Американци мисле да није тако страшно да их влада шпијунира онда треба да се сете побуна у арапском свету које је народ подигао, између осталог, и због деценијске праксе прислушкивања”, каже Андреа Прасоу, из организације за заштиту људских права Хјуман рајтс воч. „Сви ови режими су праксу шпијунирања правдали потребом да се држава и грађани ’заштите’ од опасних елемената споља. Историја је показала какав ефекат су овакви потези имали на демократију.”

Д. Вукотић