Од Асанжа ништа ново

Глобални медијско-политички „ураган” звани Викиликс стигао је и до Србије. Готово да нема виђенијих новина које Викиликсу нису посветиле свој простор. Можда је то, између осталог, посредни доказ да је, упркос свему, и Србија мали кутак „глобалног села”.

Бука око сајта контроверзног Џулијена Асанжа у средиште је ставила питање о стварном утицају поверљивих дипломатских докумената на политичку сцену и јавно мњење у Србији. Њихово обелодањивање неће битније утицати на овдашњу политичку сцену, што се односи једнако на странке, које су и непосредни протагонисти политичког живота, али и на политичке ставове јавности. Викиликсове информације напросто нису фактор који ће дејствовати тако да се промени одлука владајуће већине да остане на власти до краја мандата, нарочито имајући у виду досадашњи ток политичке утакмице, у којој се чуло много „тешких речи”, али и нашло начина да се одржи политички хетерогена коалиција.

Кад је реч о јавном мњењу, ни оно неће бити посебно узбуркано подацима са Асанжовог сајта. Два су разлога за то: 1) мала доступност и познатост Викиликсових садржаја широј читалачкој публици и 2) изостанак нових информација о политичким актерима и догађајима у Србији.

Викиликс-депеше, што је сасвим разумљиво, нису добиле нарочит простор на телевизији, која је убедљиво најутицајнији медиј. Релативно мали тираж дневних новина и мали проценат корисника Интернета учинили су да познатост Викиликсових садржаја има готово симболичан карактер у целокупном бирачком телу.

Посебну димензију у читавој причи чини садржај депеша. Оне ни у чему не представљају новину нити изненађење, нису провокативно узнемирујуће, нити политички мотивишуће. Све што је до сада објављено углавном је познато обавештенијем грађанству.

У том смислу, да ли заиста, после свега што се дешава у вези са питањем евроинтеграција некога може да изненади порука Ангеле Меркел председнику Тадићу, саопштена 2009. године, да ће Србија ући у ЕУ тек око 2019? Земљама које нису имале косовско-метохијски и хашки проблем, попут Румуније и Бугарске, требало је 17 година да доспеју до чланства у европској породици народа. Зашто је онда 19 година нашег европског пута толико узнемирујуће? Кад је реч о Викиликс депешама о Косову, такође нисмо сазнали ништа што већ нисмо знали. Општепознато је да се о уређењу односа између Косова и Србије међу политичарима гласно размишља у правцу примене више модела: две Немачке или односа Кине и Тајвана.

Нарочиту новост не представља ни недавно објављена информација да је СНС настао уз помоћ ДС-а. Наводно политички и морално проблематично оснивање СНС-а било је тема како СРС-а, тако и значајног броја јавних делатника из ,,патриотског блока”. Додуше, ни Викиликс, ни политичка конкуренција, а ни њена ангажована интелигенција, не спречавају СНС да се појави као водећа странка опозиције и један од кључних играча у предстојећем изборном надметању. Да успешни страначки функционер и градоначелник Београда има амбициозне противнике у странци и оне „тешке за сарадњу” могли смо разумно претпоставити и без америчких дипломатских депеша имајући у виду деликатност функција које обавља и објективне околности којима је омеђан.

Жеља за успехом у политици представља константу људске природе и пре „генијалних” открића Џулијена Асанжа. Исти је случај и са „поверљивом” информацијом о проблематичности страних инвестирања у Србији, што је готово општепознато и о чему смо слушали много пута.

Да сумирам, Викиликс је, судећи према досадашњим депешама, „много буке ни око чега”, с обзиром на то да нема потенцијал да озбиљније уздрма нашу политичку сцену. Изузев у оном делу у коме су већ послужиле као либрето „патриотских” оспоравања државних званичника. Као што је то случај са Асанжовим сајтом, тако ни ова врста примењене памети није нова, а ни ретка. Слично Викиликсу, ни она нема потенцијал да промени ток политичких догађаја нити да реши било који проблем у Србији.

Речју, од Асанжа ништа ново, ни сензационално, а понајмање корисно, осим што може да послужи као тест за проверу различитих нагађања о политичарима и њиховим наравима. За утеху, ако та реч још има неко значење, преживећемо сигурно и нове депеше. А наша политичка елита ће бити на броју, на својим позицијама или прецизније у предизборним рововима.

политички аналитичар