Може ли Ђоковић да уједини свет

Три и по месеца остало је до краја 2011. када ће широм света позвани и незвани бирати и проглашавати најбоље спортисте света.

Ове године и ми у Србији заинтересовани смо за исход тих анкета и избора јер, после много времена, имамо свог кандидата. Наравно, наш кандидат је Новак Ђоковић, а од помало заборављене Монике Селеш, свакако сасвим незаслужено, наш спорт није дао ни једног спортисту који је оставио толики печат, не само у спорту којим се бави, већ и целокупном светском спортском покрету.

Што се нас тиче Ђоковић је овогодишњим резултатима доказао да је најбољи од неколико стотина милиона младих људи који се баве неким од стотињак разних спортова, али то не значи и да ће његови фантастични резултати у 2011. бити адекватно вредновани на свим меридијанима и у свим изборима. Уосталом, што се тиче спортске ТВ мреже ЕСПН, светски број 1 у тенису, освајач три гренд слема, победник 10 мастерс турнира, тенисер који је победио у 62 од 64 меча и својом игром изменио лице тениса – није ни најбољи спортиста ни најбољи тенисер у 2011.

„Награду ЕСПИ” ЕСПН-а за 2011. у категорији најбољи спортиста почетком јула примио је немачки кошаркаш Дирк Новицки (пре свега за НБА учинак), док је за најбољег тенисера проглашен светски број 2 Шпанац Рафаел Надал.

Истина, пре десет година у ЕСПН су, ваљда да би се разликовали од свих других „анкетара”, одлучили да свој избор не врше на крају календарске године већ половином године, рачунајући резултате од јуна претходне до јуна године за коју се проглашавају најбољи.

Али, то не мења много, јер Ђоковић је већ имао на свом конту непрекинут низ од 43 победе, седам освојених турнира и нови тријумф над Надалом у финалу Вимблдона. Истина финале је игран 3. јула, а у конкуренцију су улазили резултати постигнути до 30. јуна.

Бирајте домаће...

Наравно, ова одлука угледне спортске телевизије изазвала је доста гнева у нашој јавности, а шта ће бити крајем године или почетком наредне, ако неко не буде за „Нолета”, не смемо ни да помислимо.

Међутим, већ сада се може наслутити да у неким анкетама, чак и оним најстаријим ни тако успешан тенисер нема великих шанси за освајање првог места. Проблем је у томе што свака анкета или избор говори бар једнако о онима који бирају као и о онима који се бирају.

Агенција Асошјетед прес (АП) избор најбољег спортисте и спортисткиње године установила је још 1931. године, у почетку само за америчке спортисте, пре свега у тадашњим професионалним спортовима, а доцније избор је проширен на цео свет и на тада аматерске олимпијске спортове. Али ни тада, ни данас спортисти из остатка света готово да немају никакву шансу у поређењу са звездама тзв „светских” серија или финала у безболу, рагбију (амерички фудбал), хокеју или кошарци.

Први аматер и уједно први странац на врху АП-еове листе био је Хег ратне 1943. шведски атлетичар Гундер Хег и то само зато што је обарао светске рекорде у Американцима омиљеној дисциплини – трци на миљу. За светски рекорд у истој дисциплини број 1 у избору АП био је 1958. Аустралијанац Херберт Елиот, а наредне 1959. ово признање припало је новом светском боксерском шампиону у тешкој категорији Швеђанину Ингемару Стенмарку. Да ли је тих година у америчким шампионатима био локаут?

Четврти странац који је био најбољи спортиста света у избору уредника АП био је канадски хокејаш Вејн Грецки, али он је признање добио за домаће такмичење (НХЛ). Пети и, засад, последњи странац на врху листе био је, опет Канађанин, атлетичар Бен Џонсон, који је поставио светски рекорд на 100 метара. Међутим, касније му је тај рекорд одузет због допинга.

Од тада најбољи спортисти света, што се тиче АП су Американци, а прошле године то је био Дру Бриз, квотербек „светаца” из Њу Орлеанса (НФЛ).

Избор најбољих спортиста света „Спортс илустрејтида” је много млади и знатно отворенији према странцима. Започет је 1954. и први лауреат био је енглески атлетичар Роџер Банистер, наравно за светски рекорд на миљу! Последњи од девет странаца „освајача” првог места био је Доминиканац Сами Соса. Ако нисте чули за њега – 1998. био је најкориснији играч америчке безбол лиге… Од тада најбољи су само Американци, а наравно прошле године најбољи је био већ поменути Дру Бриз.

На срећу постоје и дуги избори најбољих спортиста света у којима учествују и неамериканци и чији је укус много ближи нашем.

У 2010. Надал испред фудбалера

Велики углед у Европи и добром делу света има избор најуспешнијих спортиста француског спортског листа „Екип”. Прошле године лауреат је био Рафаел Надал, светски рекет број 1, освајач три грен слема (Ролан Гарос, Вимблдон УС опен), који је наследио двоструког узастопног победника избора Јамајчанина Јусеина Болта, најбржег човека света (Роџер Федерер је био најбољи 2005, 2006. i 2007). Иза Надала, пласирала су се двојица фудбалера – Андрес Инијеста (Шпанија) и Весли Снајдер (Холандија). Такав начин гледања на спорт и нама је много ближи.

Светско новинарско удружење (АИПС) је за најбољег спортисту такође прогласило Надала (најбоља спортисткиња била је Бланка Влашић), а иза њега пласирали су се фудбалери Лајонел Меси и Инијеста

Ни заједнички избор 24 европске новинске агенције није се оглушио о Надалове успехе. Шпански тенисер је добио 179 гласова и победио испред шампиона Формуле 1 немца Себастијана Фетела (155 гласова) и Бланке Влашић (114), будући да постоји јединствена мушко-женска листа.

Надал је у 2010. био најбољи и у избору Спортске академије Лауреус, коју чини 46 бивших врхунских спортиста, а у женској конкуренцији ово признање припало је америчкој скијашици Линдзи Вон. Иза Надала пласирали су се амерички кошаркаш Коби Брајант, филипински боксер Мани Пакјао, фудбалери Инијеста и Меси...  

Ни прошлогодишњи избор кинеске агенције Хсинхуа није био нелогичан: 1. Надал. 2. Фетел, 3. Форлан – тенис, Формула 1, фудбал...

А како ће бити на крају 2011? Може ли Ђоковић својим учинком, на који још није ставио тачку, да уједини све „изборнике”. Видећемо.

Ж. Б.

-----------------------------------

Моника је била стварно најбоља

Млађи љубитељи тениса и спорта уопште вероватно не знају да је Србија већ дала најбољег спортисту света, чак и у веома „херметичним” изборима.

Асошјетед прес је 1991. прогласио Новосађанку Монику Селеш за најбољу спортисткињу света (пандан у мушкој конкуренцији био јој је кошаркаш Мајкл Џордан).

И некад моћна агенција Јунајтед прес интернешенел, која је 1995. угасила свој избор најбољих када се суочила са банкротом, ценила је успехе југословенске тенисерке. За најбољу спортисткињу света проглашена је 1991. и 1992. године. До 1993. када ју је током меча са Бугарком Малејевом ножем у леђа убо извесни Гинтер Пархе, болесно опседнут Штефи Граф, освојила је осам грен слем турнира под југословенском заставом. Тада је имала тек 20 година!

После дужег опоравка освојила је и девет грен слем (1996) као Американка...