Неумољиви датуми

Приликом суђења пилоту Емиру Шишићу, који издржава казну затвора, као да се није довољно водило рачуна о неким датумима, правним документима и чињеницама.

На основу заједничке декларације од 7. јула 1991. хеликоптерима Европске заједнице дат је посебан третман утврђен у Меморандуму о разумевању који се односи на проширење Посматрачке мисије у Југославији. У овом документу се наводи да ће стране домаћини бити "одговорне за пуну заштиту и безбедност Посматрачке мисије и њених чланова", те да ће њено људство, као и возила, бродови, ваздухоплови и опрема имати неограничену слободу кретања на подручју мисије.

Већ 23. септембра 1991. Савезна управа за контролу летења је у Саопштењу за летаче бр. 1176. прецизирала: "Сматраће се да је летење хеликоптера мисије Европске заједнице за посебне намене у смислу члана 117. Правилника о летењу. Према томе, треба их третирати као хеликоптере органа унутрашњих послова приликом најава, пријава и одобравања летења".

Пошто су 15. септембра 1991. отпочела оружана дејства у Хрватској, Обласна контрола летења Београд је 28. септембра успоставила забрану летења до висине 500 фита према прописима Међународне стандард атмосфере (до које обично лете хеликоптери), а ради безбедности летења у целокупном ваздушном простору СФРЈ преузела је надлежност и над ваздушним простором Обласне контроле Загреб (западно од 18. меридијана, приближно вертикалне линије Славонски Брод – Дубровник).

Ово је потврђено на састанку Сајруса Венса, изасланика генералног секретара УН, представника ЈНА и хрватског министра одбране, када су (2. јануара 1992) усаглашене обавезе на основу којих су РВ и ПВО контролисали целокупни југословенски ваздушни простор.

Ни 2. јануара 1992, ни пет дана касније, 7. јануара, када је оборен хеликоптер Посматрачке мисије, Хрватска као држава није била правно призната од међународне заједнице, него је признање уследило четири дана касније, 11. јануара 1992. на основу Мишљења број 5. Услова за признање Хрватске. Ово мишљење је ретроактивно (!?) потврдило став Министарског савета Европске заједнице од 16. децембра 1991, што тада није било познато и Хрватској и РВ и ПВО.

Споразумом о начелним и техничким питањима саобраћаја у ваздушном простору за потребе Унпрофора и после договора за поновно отварање за саобраћај горњег слоја ваздушног простора изнад Хрватске и изнад Словеније, регулисано је летење за војне потребе југословенског РВ и ПВО (обука и заштита тог простора).

СФРЈ је тада била чланица УН и члан Међународне организације за цивилно ваздухопловство (ICAO), те је била обавезна да поштује све међународне ваздухопловне правне прописе.

Министарство за саобраћај и везе Републике Хрватске, међутим, пренебрегло је ово и својим Саопштењем за летаче повредило је правне прописе и постојећу организацију ваздушног простора СФРЈ и озбиљно нарушило и заштићени ваздушни простор за потребе Унпрофора. Хрватска није била чланица УН, нити потписник ICAO.

Све припаднике РВ и ПВО обавезивало је Упутство о примени правила међународног ратног права у Оружаним снагама СФРЈ (СВЛ 10. од 10. јуна 1988) да поштују начела и правила међународног ратног права. РВ и ПВО је имало посебне одредбе за оружани сукоб у ваздушном простору, односно поступке за заштиту југословенског ваздушног простора. Сувереност над ваздушним простором – као и за све државе света – произлази из заштите државне територије, на основу чл. 2, ст. 1. Закона о ваздушној пловидби (Сл. лист СФРЈ број 45/1986).

У Наредби о примени Правила међународног ратног права у Оружаним снагама СФРЈ, тачка 3 (СВЛ 7. од 28. априла 1988) наглашена је одговорност команданата јединица и сваког припадника Оружаних снага.

С обзиром на то да је дошло до повреде ваздушног простора, пилот Емир Шишић је 7. јануара 1992. испоштовао наређење Главног оперативног центра РВ и ПВО да обори циљ. Све је забележено на траци контроле летења. Пилот је при великој брзини испалио ракету ваздух – ваздух, која је директно погодила један од хеликоптера.

Хрватске власти нису дозволиле нашим званичним органима да учествују у испитивању удеса, што је иначе уобичајени међународни процедурални поступак.

Доктор војних наука, ваздухопловни пуковник у пензији