Међупописни раст периферија

На основу пописа видећемо где је дошло до пораста а где до смањења броја становника, како на нивоу општина и округа, тако и на ширем простору. Претходни међупописни период (1991–2002) у том погледу био је веома турбулентан, јер је због ратних дешавања било много досељавања али и одсељавања. Сада ће се показати у којој мери је тај процес смањен или заустављен. Наравно, каснијим анализама могуће је утврдити који су фактори (економски, социјални и други) утицали на ове промене.

Поједини стручњаци сматрају да у овом међупописном периоду у том погледу неће бити великих промена, док други очекују и ,,изненађења”. Као што је рецимо у периоду 1991–2002. Београд забележио за многе неочекивани резултат. Веровало се, наиме, да ће због прилива избеглих и расељених главни град забележити велики пораст броја становника, а испоставило се да је дошло до стагнације као последице готово једнаког броја исељавања и досељавања, чији је значај додатно умањио пад наталитета.

Овог пута ће бити посебно занимљиви и подаци који се односе на источну и југоисточну Србију, као и на југозападне делове – да установимо каква је демографска слика, а пре свега старост тог становништва, чиме се становништво бави и да ли је дошло до неких промена у основним секторима делатности.

Попис ће показати и колико привредна делатност утиче на пораст или пад броја становника. Мада је тешко у том погледу очекивати драстичне промене, попут оних из друге половине прошлог века, када је нпр. Крагујевац од 1961. до 1991, због експлозивне индустријализације и отварања нових радних места, порастао за 143 одсто. То је време када је становништво стизало из руралних средина у центар општине, потом из општинског у регионални центар, из регионалног у Београд или у иностранство. Тај процес и сада постоји, али се становништво већином концентрише у периурбаном делу (на периферији) већих градова, односно у селима која се постепено спајају са градским центром.

Демографска кретања која бележи попис су од изузетног значаја за просторно планирање и дистрибуцију активности у простору, од које зависи да ли ће нпр. у једној општини предност добити изградња обданишта или старачког дома и да ли има услова за ширење привредне зоне тамо где се већина становништва бави пољопривредом, где је лоша образовна и кадровска слика становништва и сл.

Попис ће показати и колико су такозвана функционална урбана подручја у складу са стварним дневним миграцијама становништва. У Просторном плану Србије анализирана су 23 функционална урбана подручја – на основу тога које општине гравитирају јачим градским центрима. Попис ће регистровати да ли се функционална урбана подручја негде мењају. Јер ако се становници из једне општине због посла и школовања више окрећу неком другом, суседном центру, онда има разлога за припајање те општине том другом центру, који је проширио зону утицаја.

Просторни план Србије то дозвољава мада се на основу досадашњих сазнања не очекују значајније промене. А свакако не сличне онима из друге половине прошлог века, када су се многе варошице за деценију-две преображавале у градове средње величине.

Дневне миграције становништва зависе од економске моћи централног насеља, саобраћајне повезаности, образовне структуре становништва али и од делатности којом се оно бави. Ако је реч о доминантно пољопривредном подручју онда су и дневна кретања, поготово према другим центрима, слаба. Зато ће и центар коме они гравитирају бити слабији или обрнуто, у случају већег учешћа других привредних делатности, јачи.

Резултати пописа ће показати и то шта се протеклих година дешавало у општинама познатим по израженој депопулацији, затим да ли је дошло до промена на нивоу такозваних полицентричних функционалних региона (подручја у којима ниједан општински центар није довољно снажан да би привукао друге).

Процењује се, при том, да ће и овај попис показати да се Србија највише развија по већ установљеним осовинама развоја, савско-дунавској, великопоморавској и западноморавској, што је значајно као показатељ за државу која мора да води рачуна и о полицентричном одрживом развоју, тј. што мањем заостајању осталих делова земље.

Професор на Географском факултету БУ