Захтеви Јеврејске заједнице

Законом о враћању имовине и обештећењу је предвиђено да Јеврејима који имају потомке буде враћена имовина одузета после Другог светског рата, а да на Старом сајмишту буде подигнут меморијални центар у знак сећања на жртве Холокауста и основан фонд. Савез јеврејских општина Србије је тражио да закон садржи и одредбе о враћању имовине која је од Јевреја одузета током Холокауста у периоду од 1941. до 1945. године, а не само од 1945. године. Јеврејска заједница захтева да се то односи и на период од 1948. до 1953. године, када је одузимана имовина њихових сународника који су се иселили у Израел.

Горан Радосављевић, шеф радне групе за израду закона, каже да је предлог Јеврејске заједнице прихваћен тако што су у члан 2. Закона (у коме се наведени сви закони на основу којих је одузимана имовина и који служе као основ за обештећење) уврштена још два закона којима је одузимана имовина. Ту се, пре свега, мисли на Закон о поступању са имовином коју су власници морали напустити у току окупације и имовину која им је одузео окупатор и њихови помагачи из 1945. године. Тај закон предвиђа да се сва она имовина која је одузета током рата може вратити бившим власницима, а уколико они немају наследнике или се не појаве имовину преузима држава.

– На тај начин, уколико има бивших власника или наследника који на било који начин нису вратили имовину која им је одузета током окупације, они сада могу да поднесу захтев у поступку враћања имовине. Што се тиче одузимања имовине након 1945. године, она ће бити предмет враћања само ако је одузета применом закона набројаних у члану 2. Сви они којима је имовина одузета насилно, на било који начин, могу своја права да остваре на суду. Тек када суд прогласи да им је имовина одузета насилно или уговор који су они евентуално потписали под присилом прогласи ништавим, та лица ће моћи да остваре своје право по Закону о враћања одузете имовине и обештећењу. Коначно, у сећање на све жртве током светског рата, које су страдале од стране окупатора, биће изграђен Меморијални центар на старом сајмишту – објашњава Радосављевић.

Међутим Јеврејска заједница се, како се наводи у писму које је упутила председнику Србије Борису Тадићу, не слаже с предлогом да се „последице одузимања имовине жртвама холокауста на територији Србије, које немају живих наследника” отклоне тако што ће се посебним законом уредити оснивање

Како Јевреји из Србије сматрају, њихова заједница мора имати право да сама располаже својом имовином, а не да други, „у њено име и по свом нахођењу, одлучују шта је у њеном најбољем интересу”.

М. Авакумовић