Пола милиона евра за обештећење

Србија би већ следеће недеље, ако посланици у парламенту усвоје закон о враћању имовине и обештећењу, могла да каже да је отпочелаисправљање историјске неправде према старим власницима којима су непокретности национализоване после 9. марта 1945. године. Тиме је начинила и корак ка добијању статуса кандидата за чланство у Европској унији и започињању преговора о уласку у ту европску организацију.

По угледу на већину бивших социјалистичких земаља, у Србији је предвиђено натурално и финансијско обештећење. Док замена „ једних кључева за друге”, као у Македонији, Словенији и Немачкој (само за земљиште) – није могућа.

Према грубој процени више од четири милијарде евра у некретнинама и обвезницама могло би да се слије из државног у приватно власништво. Колико тачно кућа, станова, локала, неизграђеног земљишта, шума и њива може да буде враћено у оригиналном облику знаће се 2014. године, када истекне време за пријављивање.

Агенција за реституцију ће до краја године позвати грађане да пријаве потраживања и од тада им тече рок од две године да то учине. Прва решења о денационализацији могла би да се очекују средином следеће године.

(/slika2)Према Предлогу закона, у натури се враћа неизграђено грађевинско земљиште, осим ако планским документом није предвиђена изградња објеката јавне намене. Уколико је предузеће добило право коришћења на неизграђеном земљишту кроз приватизацију, а уговором је прихватило могућност реституције и ако не спроведе конверзију права коришћења у право својине у року од две године, те парцеле се враћају ранијим власницима. Такође, и за остало неизграђено земљиште важи да уколико га инвеститор, који га је добио на коришћење, у року од две године не преведе у својину одлази у руке старом власнику.

Очекује се да ће готово целокупно пољопривредно и шумско земљиште, кога се у укупном збиру и највише потражује, моћи да буде враћено у натуралном облику. Уколико је било предмет комасације (укрупњавање пољопривредних парцела), бивши власник има право на враћање земљишта из комасационе масе. Враћање пољопривредног земљишта могуће је и уколико се на тим закупљеним парцелама налазе вишегодишњи засади уз обавезан закуп док тај засад траје. Земљиште у оквиру производних система неће се враћати само ако је тај систем и данас у функцији.

Локали и пословни простор у државном власништву биће предмет натуралне реституције, с тим што закупци могу да их користе две године.

Уколико физички не буде могуће враћање потраживане имовине, зато што више не постоји или је у међувремену приватизована, будући да стечена права новог власника не смеју да буду повређена, бивши власник ће моћи да рачуна на обвезнице у еврима. Они који добију решења о денационализацији после издавања обвезница добиће у новцу износ главнице и припадајуће камате од око два одсто за укупан период до момента доношења решења. Али свима следује аконтација која износи 10 одсто основице, а 50 одсто за кориснике социјалне помоћи до максималних 10.000 евра.

Држава је за финансијско обештећење определила две милијарде евра, што је шест одсто БДП-а. С тим се сагласио и ММФ, а свако пробијање зацртаног лимита, како су упозорили челници те институције, довело би у питање одрживост јавних финансија.

Тек када се заврши пријављивање и када се буде знало колико грађана треба да добије новчану надокнаду, укупна основица ће се упоредити с две милијарде и дефинисати коефицијент обештећења.

Златко Стефановић, професор Правног факултета и ректор Универзитета Унион, каже да овај закон покушава да помири захтеве бивших власника и могућности Србије да то испуни.

(/slika3)– Плашим се, међутим, да ће се направити велика разлика између оних којима се враћа имовина у натури и оних који добијају новац. Фонд од две милијарде можда неће бити довољан јер ће по свему судећи много више имовине морати да буде исплаћено него што може да буде враћено натурално. Ипак, то је тешко сада проценити. За многе захтеве који су раније поднети нису дати прецизни подаци, тако да и није било могуће идентификовати колико грађана и у ком износу треба обештети – сматра Стефановић.

Многе земље су, каже он, лимитирале износе који по особи могу да буду исплаћени. То су урадиле и Хрватска и Немачка и нико им није замерио.

– Ко има више имовине сносиће више терета, ко потражује мање боље ће проћи. То је просто историјски терет који држава не може сада да намири – додаје наш саговорник.

Очекује се да ће бити поднето око 150.000 захтева бивших власника.

Стефановић каже да су  рокови од две године за пријављивање и шест месеци, одоносно годину за одлучивање кратки и тешко да ће бити испуњени.

– Немачка са свом својом педантном евиденцијом је спроводила денационализацију 20 година. Словенија је спроводи од 1991. године и тек је сада приводи крају. Ни грађане не треба ограничавати и одбацивати њихове захтеве ако немају све папире. Ту норму, која постоји у нашем закону, није имала ниједна држава. У Немачкој је било: „Вратите ми имовину, а ви знате шта сте ми одузели, па изволите”. Многи неће успети да прикупе документацију. Некима је одузима имовина по усменом налогу, а да им није даван никакав папир.Није фер пребацити терет на странку јер због државе није ни било документације – закључује Стефановић.

Маријана Авакумовић