Играчице нас обмануле

Женски рукометна репрезентација поново је разочарала на међународној сцени. Три пораза и 14. место Србије на Седмом европском првенству само је потврдило чињеницу да се, најтрофејнији женски колективни спорт, налази у великој резултатској кризи.

По мишљењу кординатора свих женских селекција Србије Милорадa Милатовићa, творцу последња два одличја (сребро на Светском првенству у Сеулу 1990. и бронза на Светском првенству у Италији 2001) ,куцнуо је час да се потпуно рашчисте односи унутар репрезентације.

Подсећања ради, уочи завршних припрема за шампионат у Шведској поједине репрезентативке су без ваљаног образложења отказале учешће. Такав случај је био и пред Европско првенство у Мађарској 2004.

– Прво што би требало урадити је да се контактирају све потенцијалне репрезентативке и да се одреде према државном тиму – да ли желе или да играју или не. Обманути смо од неких играчица пред Шведску. Иако су уверавале да долазе једноставно се нису појавиле на завршним припремама, и то у тренутку када је било касно да се врше измене састава. Не смемо више да дозволимо да зависимо од ћефа појединих играчица и морамо да будемо начисто са којим снагама располажемо, – каже Милатовић.

Милатовић сматра да је успех у квалификацијама за Шведску, где су елиминисане светске вицепрвакиње Румунке, подигао амбиције јавности и да је због тога крах на шампионату свима пао много теже:

– Учињена је велика спортска неправда према Румункама, које би у Шведској биле у трци за једну од медаља. Играли смо у квалификацијама у најјачем саставу а на само првенство смо отишли с тотално другачијом екипом. Додуше и повреде су нас десетковале, међутим, да су се све здраве играчице одазвале сигурно да не бисмо овако неславно завршили шампионат.

О самом првенству Милатовић каже да је он тачно показао где смо у овом тренутку
– Можда је и добро што смо прошли овако. Три пораза у Шведској нису дебакл већ реалан показатељ вредности нашег рукомета. Што пре морамо да се окренемо свеобухватном и стручном раду с младим играчицама. Поготово што је дошло време за подмлађивање селекције. Наравно, не треба се одрицати ниједне врхунске и искусне играчице..

Милатовић посебно истиче да би у стварању нових играчица велику пажњу требало усмерити ка васпитању и развијању љубави према националном тиму:

– Већ од малих ногу требало би направити праву селекцију и то не само по играчким способностима већ и по осталим квалитетима. За репрезентацију могу да играју само јаке личности за које ће дрес са државним обележјима бити светиња. Као и цела држава и наш спорт није у стању да се одупре Западу. Када је рукомет у питању нисмо у ситуацији а и немамо механизме да се боримо против неких ствари. Због тога једино кроз изграђивање култа репрезентације можемо донекле да спречимо да се однос играчица према државном тиму не промени после одласка у иностранство и потписивања великих уговора.

--------------------------------------------------------------------------

О статусу Колаковићеве одлучује Стручни савет

Сандри Колаковић, која је имала тренерски деби у Шведској, закључно са Европским првенством је истекао мандат на клупи националног тима. Да ли ће бити продужена сарадња зависи од Стручног савета РСС. Милорад Милатовић није желео да коментарише тромесечни рад Колаковићеве.

– РСС је једини који може да саопшти свој закључак поводом тога. Ја могу да кажем само да је сарадња између нас двоје уочи и на самом Европском првенству била крајње коректна. Трудио сам се да, када је год је то тражено од мене, помогнем на све начине. Наша сарадња је веома дуга и плодоносна. Била је мој играч и увек имао безгранично поверење у њу. Сигурно је да има велики тренерски потенцијал који би требало стално надграђивати.