Утврђују се и Кфор и Срби

Косовска Митровица – Више од 60 сати север Косова је гетo. Немачки и француски припадници Кфора додатно ојачавају барикаде на административним прелазима Брњак и Јариње, а насупрот њима Срби додатно подижу нове и јачају старе барикаде на виталним путним правцима који с југа Косова воде ка централној Србији и Санџаку и Црној Гори.

У тоталној су блокади путни правци Косовска Митровица – Рашка и Косовска Митровица – Рибариће, ка прелазима Доње Јариње и Брњак а посебно су ојачале барикаде у општини Зубин Поток, након прексиноћње рафалне паљбе из околних села у којима живе Албанци – Чабра иКошутово, где срећом, иако су меци били усмерени ка барикадама, није било повређених.

Организована су даноноћна дежурства, надомак самих прелаза које су 16. септембра запосели албански цариници и полиција, потпомогнути Кфором и Еулексом, а у току јучерашњег дана због блокаде која је ојачана бодљикавом жицом онемогућен је и пролаз пешацима на ова два административна прелаза.

Непрекидно кола прича да се сваког момента Кфор спрема да силом разбије својеврсна утврђења која су Срби пре три дана поставили. Такве приче одлучно одбацује Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију који за „Политику” истиче:

„Кфор може да уклони једну барикаду, али истог момента Срби ће поставити нову. Уосталом, Кфор не може ни да претпостави какве луцидне идеје Срби имају, а и та иста мисија НАТО-а треба да зна да барикаде нису главни проблем, већ то што се међународна заједница ставила на страну Албанаца. Читав Кфор све да и упрегне својих 50.000 војника, колико их је било 1999. године, не би могао да реши овај проблем. Барикаде нису саме себи циљ. Оне су само један вид реакције како би се Срби заштитили, али и створили услов за преговарање. Овакво стање не може дуго да траје. На северу је висока напетост, а инциденти су лако могући. На крају крајева, барикаде онемогућавају потпуно кретање и Еулекса и Кфора што додатно оптерећује и кошта њихове мисије. У Бриселу што пре треба да почну са решавањем проблема и разговарају о предлогу који им је Београд понудио за Брњак и Јариње”, тврди Оливер Ивановић, уз нагласак да су Еулекс и Кфор, стављањем на страну Албанаца, довели под велики знак питања своју даљу сарадњу са Србима на северу.

На северу Косова и јуче су боравили представници званичног Београда – Горан Богдановић, министар за Косово и Метохију, и Борислав Стефановић, шеф преговарачког тима Београда у дијалогу с Приштином, који су нагласили да Београд има „јасну перцепцију и план како треба изаћи из кризе”, а одговор на предлог који је послат Европској унији, очекује се ове недеље.

Уколико ситуација остане мирна, данас ће нормално функционисати и настава у 28 основних и средњих школа, а више од 5.000 ђака требало би да се врате редовним школским активностима.

У изјави за „Политику”, Предраг Стојчетовић, начелник Школске управе у Косовској Митровици, каже да „без обзира на изузетно тешку безбедносну ситуацију, ђаци данас треба да буду у својим клупама”. И на Приштинском универзитету одвијају се редовне активности, а проф. др Здравко Витошевић, ректор Приштинског универзитета с привременим седиштем у северној Митровици, за „Политику” демантује гласине да ће поједини факултети бити измештени у централну Србију. Како каже, на заједничкој седници ректорског и деканског колегијума Универзитета, на којој је разматрана тренутна ситуација на свих 10 факултета, колико броји овај универзитет, закључено је да 43 судијска програма основних академских студија, као и 27 студијских програма на мастеру и докторским студијама, раде како је планирано.