Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дух Волтера

У Европи је на сцени ускраћивање слободе изражавања. Нико разуман не заговара апсолутну слободу изражавања. То није заговарао ни Џон Стјуарт Мил, родоначелник индивидуалних слобода пре два века, посебно у свом чувеном есеју "О слободи", као и у свом практичном деловању. Извесна ограничења слободе изражавања су нужна, што је и дефинисано у свим релевантним међународним документима из сфере темељних људских права и слобода.

Искусивши страхоте Другог светског рата Европа је била одлучна да стави тачку на злочине, посебно оне инспирисане расним предрасудама, што је била јасна алузија на погром Јевреја, односно на холокауст. У том смислу су Немачка, Аустрија, Француска, Белгија и друге земље, законом забраниле оспоравање холокауста. Недавно је Немачка сугерисала да све европске земље законом забране оспоравање холокауста, као и истицање знамења нацизма. У немачке побуде нико не сумња, али да ли је то прави рецепт?

У међувремену, уз холокауст се додаје и геноцид, односно сугерише забрана оспоравања геноцида – било оног над Јерменима у Првом светском рату, у Дарфуру, Ираку, Сребреници.

Дебора Липстад, шеф катедре студија савремене јеврејске историје и холокауста на Емори универзитету у Атланти, жестоки борац против оспоравања холокауста, још жешће се опире криминализацији његовог оспоравања. Да подсетим, Дебора Липстад је добила онај чувени судски спор против оспораватеља холокауста, британског историчара Дејвида Ајрвинга, који ју је заправо тужио за клевету. Липстадова сматра да би криминализација оспоравања холокауста и геноцида затомила академске дебате, толико неопходне у савременој историографији. За пример је узела Сребреницу: "Ако неко каже да се у Сребреници догодио масакр, а не геноцид, да ли га треба казнити?"

Члан 10, параграф 2, Европске конвенције о људским правима, садржи наглашено рестриктивну клаузулу слободе изражавања, која се у пракси издашно користи, у смислу ускраћивања те темељне слободе. У току су измене Директиве ЕУ о телевизији без граница, која ће садржати још рестриктивније клаузуле у материји слободе изражавања, што нимало не оспокојава. Напротив.

На овим просторима смо искусили, са трагичним последицама, неспутан језик мржње, посебно ширен путем медија. Па ипак, време је да се реафирмише дух Волтера: "Мада се не слажем шта сте рекли, бранићу до смрти ваше право да то кажете". Ово је, по свој прилици, исконструисана парафраза настала с почетка прошлог века, управо мотивисана да оживи дух славног Француза...

Душан Бабић,
истраживач и аналитичар медија,
Сарајево
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.