Србија се обезбедила

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У атмосфери опште забринутости због светских економских токова, а поготово прилика у водећим економијама, америчкој и европској, свака земља на текућем јесењем заседању Светске банке и Mеђународног монетарног фонда овде решава и сопствене бриге. Међу њима и Србија.

Како нам је изнео потпредседник Владе Божидар Ђелић, са Светском банком је договорено да прва транша од 200 милиона долара за подршку Србији буде искоришћена тако што ће пола отићи за подршку буџету а пола за инвестиције у домену безбедности путева, енергетске ефикасности и здравства.

У разговорима са представницима ММФ-а, констатовано је да су предузете све нужне мере да Управни одбор ММФ-а у четвртак, одобри већ усаглашени „Програм предострожности”, који садржи могућност да, уколико то буде потребно, Србија повуче милијарду евра.

Износећи своје виђење овог заседања, Ђелић је потврдио општи утисак, који доминира и у изјавама челника две институције: да су прилике у глобалној економији изузетно тешке. „Светску економију пратим већ 30 година и ретко када сам видео оволику и овако универзалну забринутост”, каже потпредседник Владе.

Због тога је, по његовој оцени, веома добро што је потписан „Програм предострожности” и што је већ сада обезбеђено финансирање буџета за следећих девет месеци, продајом евро-обвезница које су имале добар пријем. „Тиме су предузете нужне мере да се очува стабилност Србије у овом изузетно изазовном моменту за светску економију, с предвиђањима да идуће године раст у Европи падне са првобитно предвиђених 1,8 одсто, на само један проценат”, оцењује Ђелић.

Он је као неосноване одбацио спекулације да би криза из Грчке могла да се прелије у Србију, јер су грчке банке у целости у оквиру банкарског система Србије. „Нема никаквог ризика за оне који држе новац у тим банкама”, каже Ђелић. „Много већи ризик са којим се суочавамо јесте уколико економски раст у Италији, у Немачкој и Аустрији, које су нам кључна тржишта, не буде на оном нивоу који се очекује”.

На састанцима комитета и одбора Светске банке и ММФ-а, преовлађује забринутост првенствено због нестабилности евро-зоне, што се претворило у притисак на лидере ЕУ да предузму одговарајуће мере како би се спречило продубљавање кризе.

У иступању у Надзорном комитету ММФ-а, секретар америчког Трежерија (финансија) Тимоти Гајтнер је најавио изузетно драматичан сценарио за случај да 17 нација евро-зоне ускоро не пређе са речи на дела: „Ланчани банкрот, јуриш на банке и катастрофални ризик”.

Ова претња, рекао је Гајтнер, „мора да се склони са стола”, јер ће у противном сви напори, и европски и глобални, да се избегне нова рецесија бити узалудни.

У закључку Финансијског комитета ММФ-а се пак констатује да ће следећих неколико недеља бити „кључни тест” за лидере евро-зоне. У виду се при том има обавеза да се у националним парламентима свих 17 земаља које су у монетарној унији ратификује договор од 21. јула о новом финансијском пакету за спасавање Грчке. Досад га је усвојило само неколико земаља, укључујући и Француску. У парламенту најважније европске економије, Немачке, ово на дневни ред долази ове недеље.

Према „реду вожње”, последње изјашњавање обавиће се у Словачкој, 14. октобра.

М. Мишић