Демографска цена одлагања рађања

Кад је о фертилитету реч, предстојећи попис становништва ће одговорити на најмање три питања. Прво и најважније је свакако то што ћемо добити реалан одговор у вези са нивоом рађања у Србији.

Стопа укупног фертилитета, која се добија на основу виталне статистике у календарској години, има извесне недостатке које је управо на основу пописног питања о броју живорођене деце могуће отклонити. Јер упркос уверењу јавности да је „бела куга” настала или се, пак, ширила по Србији у деведесетим годинама прошлог века, последњи попис становништва је показао да је просечан број живорођене деце за генерације жена старе од 40 до 44 и од 45 до 49 година и 1991. и 2002. износио 1,8 детета по жени. Да ли ће исти ниво фертилитета бити регистрован и за жене које излазе из плодног периода 2011. године? Демографи су тако прогнозирали.

Родитељство је важна животна аспирација и циљ у индивидуалном систему вредности у нашој средини. Но, и поред тога, резултати пописа из 2002. указали су да је релативно велики број жена у Србији које нису родиле ниједно дете у најплоднијем периоду живота, између 20. и 35. године, и истовремено у добу када рађање носи најмањи ризик по здравље и мајке и детета. Чак свака пета жена у централној Србији и Војводини између 30. и 34. године  на попису 2002. била је без деце. Највећи број ових жена касније се укључио у репродукцију. Међутим, може се очекивати да велики број њих из различитих разлога (физиолошко смањење плодности, секундарни стерилитет, најчешће услед прибегавања намерном прекиду трудноће, већа психолошка цена брака и рађања у старијим годинама и друго) неће моћи да има већи број деце. Отуда демографи подвлаче да је одлагање рађањаважан узрок ниског нивоа фертилитета у Србији. Такође битнесоцијалне импликације рађања после 35. године старости су и повећање потребе за интензивним здравственим надзором током трудноће, повећано коришћење скупих репродуктивних технологија и повећан морбидитет одојчади и деце.

Тренд благог пораста броја жена које нису родиле ниједно дете у најоптималнијем периоду живота регистрован је између 1981. и 1991. године. У последњој деценији 20. века тренд је интензивиран и отуда се сматра да је одлагање рађања првог детета основна демографска цена деведесетих. Шта је са овим феноменом у првој деценији овога века показаће резултати предстојећег пописа.

Истовремено, попис ће потврдити или оповргнути размишљања која се све чешће износе у стручном и политичком јавном мњењу Србије о порасту стерилитета као важном фактору недовољног рађања деце и о борби против стерилитета као битном правцу популационе политике и локалне самоуправе и државе. У недостатку репрезентативног истраживања из ове сфере, резултати предстојећег пописа ће нам помоћи да одговоримо на постављени сет питања индиректно на основу пописног податка о броју живорођене деце, односно о броју жена које су при крају плодног периода или су изашле из периода плодности не учествујући у репродукцији становништва.

Институт друштвених наука