Кредит за привид

Привредници, као наркомани,не бирају начина и не питају за цену нове транше кредита. Кредитни бонитет постао је значајнији од крвне слике. Задужи се, оживи привид бољег живота, биће како ће бити. Од 2001. године до данас привреда је банкама на име камата платила око 22 милијарде евра. Преостао је дуг од око 20 милијарди евра, 933.000 радника је изгубило посао у реалном сектору.

Грађани и привреда постали су статисти-волонтери чији је задатак да обезбеде профит банкама и владајућој елити. И овако огроман дуг нажалост није алармирао владу да растерети привреду иамбијент привређивања учини подношљивијим.

Напротив, влада почиње да се понаша као банкарски агент. Субвенцијама из буџета подстиче ново задуживање привреде. За само три године, 2009, 2010, 2011. банке су пласирале на име субвенционисаних кредита за ликвидност двемилијарде и 844,8 милиона евра, а на име инвестиција 355,2 милиона евра.

Укупна каматна стопа била је огромна, око девет одсто, четири одстосубвенционисала је држава, а привредници плаћали четири и пет одсто.

Банке су на име камата само овим пласманом зарадиле око 300 милиона евра. Велики интерес имала је држава. Привреда је вештачки повећала обим тражње. Порасли су приходи од царина и ПДВ-а. Буџет је приходовао и великим бројем плаћања различитих финансијских обавеза привреде. Бруто друштвени производ није знатнорастао.

Гро-средстава отишло јена отплату приспелих обавеза. Многи су профитирали, само је привреда остала мало више дужна. Држава је ,,вршила вештачко интравенозно упумпавање” кредитних средстава за ликвидност неликвидне привреде.

Куповна моћ грађана и број запослених радикално су сесмањивали, иностране и домаће инвестиције су преполовљене, агрегатна тражња достигла јенајнижи ниво. Ови кредити имали су погубнирокод само годину дана. Стимулисати задуживање привреде у условима овако негативних трендова значило је учинити је „наркомански овисном” од повлачења нових кредита. Актива предузећа је преполовљена,а дугови привреде достигли су енормних 20 милијарди евра.

Средства за субвенције из буџета за ову годину су потрошена. Буџетом за 2012.нису ни планирана. Привреда ће се сад раздуживати по дупло вишим каматним стопама. То ће бити и најкраћи пут у њен потпуни колапс. Кредите убудуће неће моћи да подиже 31.000 предузећа која су исказала негативан биланс завршног рачуна за 2010. годину, 54.000 фирми и предузетничких радњи које су у блокади, 20.000 фирми над којим ће под словом закона бити спроведен стечај...

„Интравенозним упумпавањем” вештачке ликвидности један део предузећа је преживео на кратак рок. Влада је маскирала и одложила неопходне структурне реформе. Довитљивост је дала кратак ефекат. Дугорочно ће билансирати огромним губитком. На ред долази отплата кредита.

Радикално ће бити смањен број солвентних предузећа која ће уопште моћи отплаћивати дугове. За годину дана број предузећа у доцњи отплате кредита биће удвостручен. Радикализоваће се отпуштање радника. На добош ће отићи имовина предузећа и физичких лица која служи за обезбеђење кредита. Владина добра намера, нажалост, само ће убрзати привредни крах. А упозоравали смо на то пре три године. У име савести,јер привреда никад није ни била ничија брига. Није била, а није ни сад. Можда нешто мало око избора.

*Потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа