Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неко увек зна више од новинара

Неко увек зна више од новинара
Партнерство садржаја и технологије: Стивен Херман

„Захваљујући Интернету и дигиталним медијима, данас више него икада раније, новинар може да зна шта његова публика мисли и да од ње сазна новости, јер међу гледаоцима или читаоцима увек има неко ко зна више од вас”, каже за „Политику” Стивен Херман, главни уредник интернет издања вести Би-Би-Сија, који је јуче на Самиту нових медија у Београду (у организацији компаније „АБЦ Србија”) одржао предавање о пласирању вести на мобилним уређајима.

Када се нешто догоди, каже Херман, људи шаљу слике, видео снимке, очевици шаљу извештаје, а тако је и када није реч о ударним вестима: „Тога је било и раније, али сада дигиталне технологије и Интернет олакшавају такву комуникацију”.

Како веровати ономе што вам гледаоци јављају?

Редакције се сада суочавају са две врсте изазова када је реч о пријему садржаја од публике. Најпре, количина материјала коју гледаоци шаљу или остављају на друштвеним мрежама. Други изазов јесте проверавање да ли је то што сте добили тачно или није. Некада је очигледно да је то истина, и није потребно много проверавања, као што је случај са сликама терористичког напада у Лондону 2005. С друге стране, оно што се сада догађа на Блиском истоку теже је проверити, али ту су нам од помоћи новинари Би-Би-Сијевог сервиса на арапском који познају тамошње прилике и имају добре контакте у тим земљама. Када нисмо сасвим сигурни, искрени смо и кажемо нашим гледаоцима и слушаоцима да смо то добили или да се појавило на Јутјубу.

Као уредник онлајн вести, да ли мислите да посетиоци сајта могу слободно да остављају коментаре или би претходно требало да се региструју?

На Би-Би-Сију чак и сада испробавамо различите моделе, иако смо коментаре увели још 1997. када смо почели са онлајн вестима. За посетиоце сајта корисније је ако знамо ко су они, ако се региструју, јер тада можемо да им понудимо садржаје који их највише интересују, нешто што је персонализовано. На тај начин их заправо подстичемо да се региструју.

Шта је важније за медије у дигиталној ери, садржај или техничке могућности?

Ако сте новинар у штампи или на ТВ, садржај је кључан, јер је то оно што људи траже, да могу да вам верују, да будете тачни, квалитетни. Са друге стране, ако је реч о дигиталним медијима, садржај треба да буде представљен тако да људи могу лако да нађу то што желе. Дакле, то је партнерство садржаја и технологије.

У светлу промена које доносе нови медији, каква ће бити улога новинара у будућности?

Они ће морати да прате трендове и оно што публика тражи, мораће брзо да се прилагођавају променама које су такође брзе, као што је на пример писање у 140 знакова на Твитеру, или да размишљају о томе шта ће добро проћи на Фејсбуку. Други начин на који се новинарство мења јесте да више нису само новинари ти који имају могућност, или ако хоћете моћ, да објављују у новинама или на ТВ. Сада свако може на Интернету да постави видео снимак. Професионални новинари морају да буду свесни те врсте конкуренције и да нађу начин да се прилагоде новим околностима.

-----------------------------------------------------------

Сајт ради 24 сата

Колико људи ради у интернет издању вести Би-Би-Сија?

Онлајн тим има између сто и сто педесет људи, углавном у касним двадесетим и тридесетим годинама. Један део њиховог посла јесте да производе вести 24 сата дневно како би сајт увек био актуелан, а друга улога јесте да сарађују са остатком Би-Би-Сија, да преузимају материјал од њих и прилагођавају га потребама сајта.

Српски зет

Стивен Херман изненадио је учеснике Самита нових медија када им се на почетку предавања обратио на српском. Није то било неколико напамет научених и тешко изговорених речи, већ течан и правилан говор. За наш лист је открио да је некада студирао у Новом Саду где је упознао супругу, а током деведесетих година повремено је као новинар извештавао из Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.