Нове полемике о старој тужби против Србије

Од нашег дописника

Сарајево – Асоцијација независних интелектуалца „Круг 99” сматра да БиХ има моралну обавезу и право да обнови тужбу против Србије и Црне Горе за „почињени геноцид”. Сарајевски интелектуалци окупљени у овој асоцијацији мишљења су да је „покретање” тужбе и очекивана „праведна” пресуда предуслов „стабилности и трајном миру у региону”.

Сенадин Лавић, председник БЗК „Препород” и уводничар на сесији о теми „Обнова тужбе БиХ против Србије и Црне Горе – морални основ”, изјавио је да обнова „не значи” тужбу против било којег народа, него „против” једног режима који је нанео „огромне” проблеме и узроковао оно што је означено као „геноцид”.

Основни разлог због којег, не само сарајевски интелектуалци, него Бошњаци генерално, прижељкују ревизију одлуке Међународног суда правде у тужби против Србије и Црне Горе јесте њихово „незадовољство” коначном судском „правном” квалификацијом онога што се дешавало у непосредној прошлости у БиХ.

Сакиб Софтић, агент у завршеном поступку пред Међународним судом правде у Хагу, у разговору за „Политику” тврди да је покретање ревизије, бар засад, чиста утопија.

Поборницима тезе о могућој обнови поступка Софтић скреће пажњу на непостојање два кључна елемента који су, наглашава он, предуслов да би се о ревизији уопште могло размишљати, а камоли представљати је као „могућу мисију”.

Према његовим речима, то су, на једној страни, недостатак „политичке воље”, и то у владајућим бошњачким круговима, а на другој „нових доказа” који би били релевантни за суд.

„На бошњачкој страни нема искрене политичке воље за покретање ревизије”, каже Софтић и наглашава да је то сасвим ирелевантно пред далеко важнијом чињеницом да „нема” ни нових „доказа” за евентуално „преформулисање” већ изречене правне квалификације.

Он напомиње да има разумевања за понашање бошњачких „креатора” политичке воље, као и њихове повремене најаве да ће „бити” ревизије, јер уколико би рекли да „то не желе” изазвали би револт својих сународника.

Коментаришући „спорну” пресуду највишег суда УН у Хагу по тужби БиХ против Србије и Црне Горе, Софтић истиче да је она „прихватила” верзију историјских збивања у периоду од 1991. до 1995. године, онако како смо је, како каже, „ми презентовали”.

„Суд је прихватио нашу верзију и дао правну оцену. Са историјског аспекта ова пресуда има изузетну важност”, оцењује наш саговорник и понавља да је пресуда „дефинисала” ствари онако „како су се и десиле” и да у том смислу „нико” не може ставити било какву примедбу.

Подсећамо да је у пресуди Међународног суда правде од 26. фебруара 2007. године прецизирано да Србија и Црна Гора „није” одговорна за геноцид у Сребреници, али да „јесте” одговорна што није учинила ништа „да спречи”, нити да „казни” починиоце.