Национални савети – корак ка неразумевању?

Мађарски национални савет (МНС) прогласио је све средње школе на територији града Суботице за школе од посебног националног интереса за Мађаре. У стратегији образовања МНС-анаведено је да је у школама које су од посебног националног интереса за Мађаре циљ не само школовање на мађарском језику, већ и образовање у духу мађарске културе.

У Суботици, сем у Гимназији „Костолањи Деже”, у којој је настава само на мађарском наставном језику и чија је оснивачка права пре два месеца преузео МНС, у свим осталим школама настава се у већини изводи на српском наставном језику. Питање које се намеће је следеће: Због чега би Срби, Буњевци, Хрвати, ако су у већини, ишли у школу која спроводи образовање у духу мађарске културе? Мора ли школа на то да пристане? Шта ако се савет родитеља побуни против овога? Зашто је право МНС да упери прстом у било коју школу у Војводини и каже: „Ово је од посебног националног интереса за нас”, јаче од права већине у тој школи која не може да узврати и каже: ,,Ми смо грађани Србије, живимо у грађанском друштву и желимо да се наша деца школују у духу грађанске државе”.

Закон о националним саветима ту могућност просто није предвидео, јер протагониста овог закона господин Светозар Чиплић није рачунао да ће МНС тражити да се у Гимназији „Вељко Петровић” у Сомбору, настављачу традиције српске Препарандије, која има 581 ученика на српском и 36 ученика на мађарском језику, ученици школују у „духу мађарске културе”. Ученици Гимназије „Светозар Марковић” у Суботици у којој се школске 2011-2012, 712 ученика школује на српском језику, 92 на хрватском, а 213 на мађарском, такође морају по Закону о националним саветима да се образују у духу мађарске културе. Школски одбор ове гимназије је овакву „понуду” одбио. Учинио је то и школски одбор Политехничке школе у Суботици. Закон, међутим, не предвиђа захваљивање на понуди. Шта даље? Како ће држава Србија сада санкционисати потребу родитеља, професора и ученика да се школују у духу грађанске државе?Како по господину Чиплићу треба да изгледа казна за такве непослушнике?

Међутим, то ништа неће сметати да кадровска политика потпуно буде у рукама МНС-а, другим речима Савеза војвођанских Мађара (СВМ). Наиме, по Закону о националним саветима, уколико је школа проглашена за установу од посебног националног интереса за националну заједницу (а то се може урадити једнострано, без икаквих објективних критеријума),онда национални савет те националне заједнице „даје претходну сагласност на избор директора школе”. Ово је директно право вета МНС-ана избор директора у 38 основних и средњих школа у Војводини, колико их је МНС прогласио за школе од посебног националног интереса. Тренутно је више од тридесет хиљада ученика у Војводини у позицији да ће им директоре бирати СВМ. То даје невероватан коалициони потенцијал овој странци у свим мешовитим срединама у Војводини.

Успут, Закон о националним саветима нема ниједну одредбу којаштити већински народ у срединама где је он једва крхка релативна мањина и где не може ни на који начин да уђе у локалне парламенте (Сента, Кањижа, Ада, Мол итд.).

На захтев суботичког локалног парламента Министарству просвете да се уведе мађарски језик као трећи изборни предмет (уз веронауку и грађанско васпитање) никада није ни стигао одговор, иако је захтев упућен крајем 2008.године, али је Закон о основама система образовања и васпитања под хитно измењен и усклађен са одредбама Закона о националним саветима. Тако уместо да једни другима знају језик и да се међусобно разумеју живећи у грађанском амбијенту интеркултуралности, суботички средњошколци ће учити у школама у „духу мађарске културе” не разумевајући своје другаре из мађарских одељења.

*Помоћник градоначелникаСуботице за културно-просветну делатност и рационализацију школске мреже