Сви ће морати на портал

У Србији је у току реформа система јавних набавки. Део те реформе је и усклађивање наших закона са европским. Реч је о три закона: о јавним набавкама, о концесијама (зваће се закон о концесијама и јавном приватном партнерству) и, на крају, о комуналним делатностима. Сва три закона су у процедури.

Промене обухватају и реформу институција. Тренутно се три институције директно баве јавним набавкама, а то су: сектор за јавне набавке у Министарству финансија, Управа за јавне набавке и Комисија за заштиту права понуђача у поступку јавних набавки. Такође, Агенција за борбу против корупције, Државна ревизорcка институција и Буџетска инспекција се баве контролом јавних набавки. Показује се, међутим, да се корупција у овој области не смањује, чак неки случајеви говоре о томе да она ескалира. Имајући то у виду, ми смо неке институције реформисали и пре измена закона. То се односи на Комисију за заштиту права понуђача која је буџетом за 2011. годину а и недавним буџетским изменама кадровски и буџетски ојачана. Очекујемо зато да ће ово тело (одговорно скупштини) током следеће године контролисати не само јавне набавке него и концесије и јавно-приватна партнерства.

Ојачаћемо и функције Министарства финансија у домену контроле набавки, а најкрупније промене се очекују у Управи за јавне набавке која би требало да прерасте у управу за централне јавне набавке. Централно тело би преузело надлежности садашње управе (обука, саветодавна функција, вођење портала), а и део надлежности управе за заједничке послове, тј. спроводиће јавне набавке за буџетске кориснике. Идеја је у томе да већина набавки министарстава иде преко тог новоформираног централног тела. Тиме се смањује могућност корупције, олакшава контрола и снижавају цене купљене робе. Јер та институција ће се појављивати као велики купац на тржишту. Словеначко искуство показује да је централизовањем јавних набавки могуће уштедети један одсто БДП-а. Наиме, централизација набавки значи и стандардизацију, тако да цела државна управа користи нпр. неколико типова рачунара или исти канцеларијски материјал, а то смањује цену робе.

Следећи важан аспект промена тиче се отклањања сувише формализоване процедуре која такође може да буде један од извора корупције. Дешава се рецимо да неко буде оборен на тендеру само зато што није потписао све папире. Не могу да кажем да се у тим случајевима ради о корупцији, али отвара се мноштво могућности за разне арбитрарности. И сам сам учествовао у више од двеста јавних набавки за Универзијаду у Београду и видео сам да је сваки понуђач морао да достави огромну количину документације – пакете од 100 до 200 килограма! У складу са европским стандардима, то више неће бити потребно. Понуђачи ће достављати неколико основних докумената, а све остало ће стизати накнадно, и то само уколико су нечије понуде прихваћене.

Други извор арбитрарности и могуће корупције је велики број јавних набави које могу да се спроводе без претходног објављивања, директним преговарањем. То се односи на све мале јавне набавке (ове године износ до три милиона динара). Њихов удео у укупним јавним набавкама у 2010. години је био 15 одсто. Какве се ту ствари све дешавају показује случај куповине једног санитетског возила чија је набавка ,,раздвојена” на три јавне набавке како не би ишле на тендер.

Осим ових 15 одсто, још двадесетак процената набавки иде на директно преговарање без објављивања, углавном због хитности набавке. Ако је укупна годишња вредност свих јавних набавки у Србији три милијарде евра – једна милијарда одлази на набавке без јавних тендера! То је у складу са садашњим прописима и таква пракса ће остати и убудуће јер има ванредних ситуација (поплаве, хаварије...) кад се мора хитно реаговати. Новина је, међутим, у томе што ће све набавке, и мале и хитне, бити објављиване на порталу, а пошто је за то потребно само неколико минута тако ће, практично, све јавне понуде бити свима доступне. И подложне конкуренцији.

*Државни секретар у Министарству финансија

Сутра: Министарства неће бити директни купци