Стив Џобс отишао у легенду

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Вест је последњих година била у најави, а од августа, када је препустио кормило изабраном наследнику, постала је сасвим блиска извесност. Па ипак, када се на сајту „Епла” прексиноћ, уместо уобичајене рекламе за нови „ајфон” (постављен дан раније), појавио његов црно-бели фотографски портрет са текстом „Стив Џобс, 1955–2011”, било је јасно да је неизбежни крај постао и жалосна реалност.

Болест која је оснивача „Епла”, пионира компјутерске и информатичке револуције, генијалног предузетника и технолошког визионара, укратко, једне од најзначајнијих личности друге половине 20. и прве деценије овог века, погодила још 2004. била је јак разлог да још онда дигне руке од свега и посвети се само себи. Ретка врста канцера панкреаса, од које нема лека, била је његова фатална премија на генетској лутрији, која га, међутим, није бацила у депресију и обезглавила.

Подвргао се операцијама и зрачењима и чим је поново стао на ноге, вратио се свом послу.

Да није, не би 2007. представио први „ајфон”, револуционарни производ који је променио начин на који се људи односе према свеприсутним електронским уређајима новог доба. Са „ајфоном” први пут смо добили могућност да моћан компјутер носимо у џепу, да нам буде играчка и пратилац без кога не можемо.

Не би било ни „ајпеда”, тог првог производа „пост пи-си” ере, новог начина на који се употребљава главни производ савремене цивилизације, који је осмишљен после Џобсовог опоравка од друге тешке операције, трансплантације јетре 2009. Са ова два уређаја, он је претумбао целу електронску и информатичку индустрију, везу између човека и машине учинио приснијом, могло би се рећи чак и интимнијом.

На вест о смрти, америчке ТВ мреже су прекинули све редовне програме и неколико сати бавиле су се само Џобсом и његовим делом. Много материјала је, очигледно, из професионалних разлога, било унапред припремљено, али реакције позиваних саговорника су ипак биле спонтане и искрене. Поново је испричана његова животна и пословна прича, у којој је било и падова, али и устајања, а пре свега јасне идеје шта хоће и одлучности да до тога стигне.

Џобс је рођен у Сан Франциску 24. фебруара 1955. Са пријатељем Стивом Вознијаком основао је 1976. предузеће које су назвали „Епл” („јабука”). Направили су први компјутер „епл 1” који није био богзна шта, али је био довољно добар да неке инвеститоре убеде да је у компјутерима будућност.

„Епл 2” су направили 1977. Био је то први успешан „лични компјутер” намењен масовном тржишту. Дошли су после тога и други, које су направили такође компјутерски пионири („комодор”, па Ај-Би-Емов пи-си) који су постали популарнији, али момци из „Епла” су терали своје, ишли другим путем.
Индустрију су продрмали 1984, са „мекинтошем”, првим компјутером којим се управљало уз помоћ чудног додатка „миша”. То је била прва велика промена начина интеракције човека са рачунаром – много лакша и једноставнија од претходне. Упркос успеху, Џобс је, у играма корпоративне политике („Епл” је у међувремену постао акционарско друштво), отеран из фирме. То га јесте погодило, али није и оборило.

Без њега, „Епл” се заљуљао и 1996. доспео на ивицу банкрота. Спас је потражен у куповини технологије „некст” компјутера коју је Џобс осмислио. Са „некстом” је ишао он. Кад је поново узео кормило у руке, држао га је чврсто и знао је како да исправи и куда да усмери накривљени брод „Епла”. Остало је историја.

Оно што је сада његово наслеђе је многобројно. У музици је са „ајподом” променио начин како се она дистрибуира, купује и слуша. Први је осмислио како да наплаћује дигиталну музику и тиме спасао целу индустрију.

............. 

Обама: Одважан да верује да може да промени свет

„Био је довољно храбар да мисли другачије, довољно одважан да верује да може да промени свет и довољно талентован да то учини”, елоквентно је у свом саучешћу поводом Џобсове смрти његов животопис сажео председник Барак Обама. „Свет је изгубио једног визионара”, закључио је на крају, оцењујући да нема већег признања за Џобсов успех од чињенице да је за његов коначни одлазак свет сазнао преко уређаја које је управо он изумео.