Мале радње су незамењиве

Да ли читате декларације на производима?
Наравно да прочитам – треба знати све о производу који купујеш. Постоје брендови које ређе проверавам јер знам који је квалитет. За сваки нови производ се и распитам код пријатеља, у породици.

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је...
Брзина, квалитетна понуда, љубазност, тачна обавештења, добре сугестије, добар мени, асортиман или каталог могућих услуга, изненађења у облику акција, нових производа и услуга, али и изглед простора, атмосфера, осветљење, јасно и логично изложени производи.

Увозна или домаћа роба?
И једна и друга, али квалитетна. Потребна је конкуренција и она ће утицати и на квалитет и на цене. Мислим да су акције типа „купуј домаће” у нашим условима нереалне и због квалитета и због цена и због асортимана производа. Ако бисмо то слепо применили не бисмо имали ниједан мобилни телефон, компјутер, телевизор, аутомобил. А и начин формирања наших цена је често на штету патриота.

Да ли купујете на снижењима?
Да, да... највише разне потрепштине за кућу, али и одећу и обућу за себе.

Има ли правих снижења у Србији, попут оних у другим европским престоницама?
Па у суштини нема јер се стално играмо са ценама. Ја припадам оној генерацији која је путовала у иностранство ради „Sommer Schluss Verkauf-а” у Бечу или Минхену, периода „Season Low Price” у Лондону или „Saldi estivi” у Трсту или Риму. То је тамо акција свих продавница. Памтим са путовања и распродаје у Њујорку, Вашингтону, Паризу , Лос Анђелесу... То је био прави рај не за купохоличаре, већ за све који су по ниским ценама могли да купе све што им треба. Код нас је све ово на нивоу источних базара и што се цена тиче и понуђене робе и квалитета.

Колико на избор производа утичу дизајн и реклама?
За први контакт је изузетно важно, али после је квалитет и да ли нешто одговара мом укусу. Ја сам мало тежак као потрошач јер пратим неки свој стил и када је у питању храна, одевање, опрема куће... Пошто волим да цуњам по разним малим радњама често откријем нешто ново и јако добро и онда ми је криво што се људи не потруде да свој производ добро упакују и јаве нам да он постоји.

Да ли чешће користите картице или готов новац?
И једно и друго и чекове ... картице користим већ преко 40 година и заговорник сам таквог облика плаћања. Ја сам пензионер и стварно не могу да разумем бесмислене редове у поштама за подизање пензија 10. и 25. у месецу када свако може да отвори рачун, добије картицу и да је најједноставније користи. То је вероватно то неко наше неповерење према новим стварима. Али прошло је толико година како ,,пластика” функционише код нас. Сећам се када су се појавили чекови, па у једној кафани је био натпис „Чеци не примамо јок!” После су „чеци” били најбоље оружје за преживљавање.

Хипермаркети или мање локалне продавнице?
И једно и друго и свако има своју улогу. Ми смо „убили” мале радње, а хипермаркети не могу да их замене јер њихова улога је другачија. Хипермаркет за велике недељне или месечне набавке, али мале продавнице за редовно допуњавање породичних шпајзева. Сећам се дивних ,,колонијалних” радњи око Цветног трга где сам одрастао. Пијаце су за мене остале и даље незаменљив и најбољи начин снабдевања свежим поврћем, воћем, месом, рибом... Волим атмосферу пијаце, начин куповања, цењкање, позиве „ма пробај сир или кајмак и код мене” или „види какве сам свињарије донео”.

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?
Више нису него што јесу.

Колико често идете у снабдевање у току месеца?
Недељна набавка „самишка” плус пијаца и ако шта треба још неког дана...

Шта подразумевате под квалитетним производом?
По оној енглеској максими „Нисам толико богат да купујем јефтине ствари” за мене се квалитет дефинише и „на око и на кило”. Здрава храна доброг укуса, свежа... остали производи од доброг материјала и наравно лепог дизајна, ово последње је питање укуса. Признајем да сам око дизајна одеће, покућства, апарата и намештаја мало конзервативан. То је питање навике, али сам спреман да платим и мало више уколико нађем квалитетан производ.

Добре ципеле су…
Кожне, удобне, класичног дизајна. Носим и еспадриле од платна и са ђоном од канапа.

Шта се обично може наћи у Вашем фрижидеру?
Много ситница од којих могу да направим такозвани „оброк од ништа” али да сви једу са задовољством. Сир, кисело млеко, кајмак, јабуке или брескве, неки „буђави” сиреви, неки сухомеснати производи као и ћасе са „остацима” неког ручка или вечере од којих ћу направити царски доручак. Има јогурта или неког сличног напитка, паштета од рибе коју сами направимо, сок од поморанџе или грејпа, газирана кисела вода, флаша белог вина или ружице. Нађе се и неко месо мада га је боље потражити у замрзивачу. У фрижидеру ћете наћи једну флашу добре траварице, за чашицу пре вечере. Пошто волим „свињарије” нађе се и нешто од џигерњаче, шваргле, чварака...

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?
Па имам често такав осећај посебно када купујем шећер, уље, хлеб...

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?
Има, али се не примењује. Ја волим када ме убеђују да је „купац увек у праву” али то ретко доживим.

Ко штити права потрошача у Србији?
Постоје неке институције које се брину о потрошачима али када их чујем како објашњавају наша права и начин њиховог остваривања скоро ми дође да их замолим да нас не штите.