Шоу почиње у суботу

Није јубиларни концерт, али јесте нека врста затварања круга концертне турнеје коју су "Бајага и инструктори" почели прошле године наступом у Љубљани. Представљајући албум "Шоу почиње у поноћ" обишли су потом још неке градове у Словенији, онда је на ред дошла Хрватска, свирали су у Сарајеву и Скопљу и, на крају, дошао је ред и на Београд. У суботу у Београдској арени Момчило Бајагић Бајага одржаће са својим "Инструкторима" концерт на којем ће бити и бројни гости. Уз улазницу делиће се и албум "Шоу почиње у поноћ".

– Ову турнеју која је обухватала све бивше југословенске републике, мало Румунију, мало Грчку, источни Балкан, завршавамо овде. И ово ће

 по величини Арене и броју посетилаца бити највећи концерт, заправо, једно велико финале – каже Момчило Бајагић Бајага.

Простор бивше Југославије "Бајага и инструктори" почели су да обилазе још пре 12 година. Били су тада у Словенији као први бенд из Србије, онда су 1999. "радили" Сарајево, Загреб 2001. У Скопљу своје наступе, каже, никада нису ни прекидали.

– Од 1994. године до данас успели само да обиђемо све те бивше југословенске републике и морам да кажем да, свуда где смо свирали, у почетку јесте било велико обезбеђење, много полиције, али сваки наредни пут било их је све мање и мање. На последњем наступу који смо одржали у Загребу била су два полицајца, у Сарајеву је било оно "уобичајено" обезбеђење. И сада је у свим градовима бивше Југославије исто као када свирамо овде – прича популарни Бајага.

На питање какве су реакције публике у тим градовима каже да су прилично емотивне.

– Можда и емотивније него овде јер у неким од тих држава људи нису били у прилици да нас виде седам, осам година. Тај први концерт по правилу буде набијен емоцијама и реакције су феноменалне. Не могу да се сетим да смо имали неких већих проблема. И, знају све наше песме. И старе и нове. Ту су мало пирати одрадили посао јер ми нисмо издавали пуно албума по тим бившим југословенским републикама, сигурно неких пет, шест година. Али, слушали су нас све време – прича наш саговорник.

На концерту у Београдској арени "Бајаги и инструкторима" придружиће се, као гости, и Беби Дол која је гостовала и на њиховом албуму, вокална група из Руме "Врело", хрватски музичар Давор Родик из "Плаве траве заборава", трубач Марко Ђорђевић а, како каже наш саговорник, биће ту и разних изненађења.

– Овај концерт ми смо већ одсвирали у више градова тако да имамо чврст костур којег ћемо се држати и у Београду. Једино што ћемо због наше публике убацити још неколико песама – каже.

А када најбеоградскијег рокера питате куда иде рок, он искрено каже:

– Па, ја стварно не знам. Џез музика је некада била музика за игранке, била је најпопуларнија музика. Сада, после шест деценија свира се по малим клубовима. Можда је потребна нека револуција каква је била као онда у време панка. Не верујем да ће рок бити популаран као шездесетих, седамдесетих или осамдесетих, али биће увек простора за то, све док има публике. А чињеница је да је има.

И наш саговорник се, како сам каже, током каријере бавио различитим жанровима у музици.

– Али, ми смо идеолошки рок бенд. И потекли смо из рок миљеа а не из естрадног. Ми јесмо мејн стрим бенд што је добро јер то управо и недостаје. На нашој сцени постоји добра алтернатива и онда ништа. А с друге стране су народњаци. Нема пуно људи који се баве том мејн стрим музиком која привлачи највећи број људи и најпопуларнија је у свету. Током протеклих 15 година и званична политика је гурала народњаке због патриотских осећања а онда се десило да већи део те музике и није народна него гомила грчких песама које чујем сваки пут када одем у Грчку на летовање. Мислим да се сада ствари донекле поправљају. Долази доста бендова из иностранства, можда и превише оних којима је мало истекао рок трајања. Али, публика је научила шта је добро, па мислим да ће ствари полако доћи на своје место. Нарочито волим када дође неки велики састав, као што је био случај са "Металиком" на стадиону Партизана, која је донела своју опрему са 15 шлепера, па наша деца, која и даље баш и не путују много по иностранству, могу да виде како изгледа један прави концерт. После тешко да ико може да их вара са два рефлектора и три звучника. И то је добро. Јер, они који су добри тако ће и пролазити, а они лошији ће имати слабију посету.

--------------------------------------------------------------------------

Уживање у хип-хопу

Ја сам фан домаћег хип-хопа. Допада ми се како раде ови момци попут Ајс Нигрутина, Марчела, "Београдског синдиката"... Имају добре, паметне, духовите текстове. Некад можда мало експлицитније, али мени чак ни те псовке не сметају ако имају своју функцију. Нормално је да они не треба да свирају музику коју ја свирам, већ музику њихове генерације. Ишао сам на њихове концерте и уживао сам.