Мађионичарски гала шоу

Из кутијице у коју би могла да стане мрва, искочила је девојка. Публика је гранула. Витка дама смехом је узвратила поздрав. Она је Ивана – мис магије. Да титула није празно слово на папиру потврдила је за трен ока раширивши жуту мараму.

Са лица и наличја на њој није било трагова, али неким чудом из празне тканине појавила се жива птица. Чуду никад краја. Раширене мараме различитих боја биле су као птичје гнездо. Родило се јато. То је магија. У Дечјем културном центру за магију су били задужени светски шампиони. Окупили су се на Конгресу мађионичара Балкана, који се одржава осми пут. Током дводневног дружења, они су Београђанима показали различите вештине.

Такмичење је било најбоља прилика да тестирају знање у дисциплинама попут комичне магије, илузије, микромагије и манипулације. Без обзира на то о којој је категорији реч, они су успели да до суза насмеју публику. Измаме одушевљење, пробуде машту, а код неких и жељу да уђу у тајанствени мађионичарски свет.

Међу посетиоцима у препуној дворани било је свих генерација. Док су одрасли покушавали да нагађајући у себи докуче чиме се то врли мајстори служе, деца су не штедећи глас своје мишљење делили са учитељима трикова. „Знам, извукао је шпил из крагне. Иглом је из фазона поткачио балон, али изгледа да то није тако”, колебљив је у процени десетогодишњи Јован, а вршњак га прекорава што исхитрено закључује. „Пааази!

Пали цигарету без упаљача. Из празног кавеза код њега искаче прави зец” – хронолошки једанаестогодишњи Стеван памти потезе мајстора званог Мандрак. Њему је пошло за руком да од дневних новина направи тетрапак флашу за сок. И да њиме утоли жеђ. Један од врхунских мајстора из Бугарске од наочара је правио ђердане. А од мале бутељке вина, створио се „милионски” шампањац. Тајац је настао када је на сцену изашла Шехерезада. Изгледало је да уз музику „лети”.

Тако је диктирао њен чаробни штап. Вијала га је, а он таман што јој падне у шаке, опет се вине у ваздух. У предаху између мађионичарских гала наступа публика је уживала у програму који су изводиле уметнице из Балетске школе „Лујо Давичо”. Поред значајних мађионичарских имена гост је био и Антарник Арабаџијан Астор, Бугарин који је сарађивао са Дејвидом Коперфилдом. Деца су се највише обрадовала њима познатом Игору Трифунову, који их је много пута до сада водио кроз „магични шоу”.

Посетиоци су имали прилику да на „Магичном базару” купе разноврсне реквизите али и тајну за извођење трика. Петогодишњи Реља и Нађа Јанковић, наговарали су маму Ирину да проба кечап. Таман што је отворила кутију по јакни ју је „ошинуо” млаз парадајза. Наравно, не прави, али довољно шаљив да се прасне у смех.

Мађионичарство је врло ретка професија и на свега два милиона људи долази један озбиљан поклоник магије, подсетио је Драгослав Дудић Дудини, оснивач Удружења мађионичара „Ас”. Рад мађионичара у Србији најчешће се своди на наступе у ресторанима и на дечијим рођенданима, где малишанима приповедају бајке кроз трикове, и зато су конгреси најбоље место за представљање овог занимања у правом светлу. А, да су у томе успели показало је нескривено интересовање Београђана за њихов рад.

Можда се међу неким дечацима и девојчицама који су синоћ свим чулима упијали трикове крије мађионичарски краљ. Чаробни штап, цилиндрични шешир и понеки трик сигурно се многим малишанима уселио у сан.

А. К.