Реформа јавних фондова

Србија је заокупљена великим политичким темама, али у овој фази транзиције пред друштвом стоји и питање избора социјалног модела државе. Па и реформе социјалних фондова.

Реч је пре свега о пензионом и здравственом фонду који, према овогодишњим плановима премашују 460 милијарди динара или око 5,7 милијарди евра.

Зна се, при томe, да је српски пензиони фонд у хроничном дефициту од 1,2 милијарде евра које покривају дотације републичког буџета. Узроци дефицита су углавном познати: крајње неповољан однос броја осигураника и броја корисника, велика незапосленост због спорог привредног раста, неповољна демографска структура. Извесно успоравање раста дефицита постигнуто је рестриктивним мерама као што су подизање старосне границе одласка у пензију, усклађивање пензија с растом трошкова живота и зарада, строг обрачун стажа. Мере су, међутим, палијативне и далеко су од преко потребне структурне реформе.

Оно што се не зна је – како даље. Осим што је очигледно да се поред постојећег обавезног осигурања по принципу текућег финансирања мора увести и осигурање на темељу капитализоване штедње – све остало је под знаком питања.

Да ли желимо двоструки пензиони модел, с обавезним и добровољним осигурањем, или онај "са три стуба" од којих су прва два обавезна а трећи добровољни – то тек треба одлучити. Шта урадити са суфицитарним пензионим фондом приватника, јер зачудо и такав постоји. Неки економисти упозоравају да би формирање два обавезна осигурања довело у питање могућност исплата пензија и на садашњем нивоу. Они који се противе оваквом размишљању кажу да држава не може да чека јачу привреду да би реформисала пензиони систем већ ваља следити пример других земаља у транзицији. А оне су за пензионере успоставиле обавезни вишеслојни систем.

Сличне дилеме постављају се поводом реформе здравственог фонда. Републички завод за здравствено осигурање (РЗЗО) има за ову годину пројектовани буџет од 144 милијарде динара (1,8 милијарди евра), што је повећање од невероватних 25 одсто у односу на прошлу годину, када је буџет износио 115 милијарди. Највећи део јавних средстава за здравствену заштиту прикупља се доприносима за обавезно осигурање, тј. наменским порезима за здравство чију основицу чине бруто плате запослених. Укупни трошкови здравства су, међутим, много већи јер на овај износ треба додати и плаћања из приватних извора.

И на страни прихода и на страни расхода у здравственом буџету потребне су суштинске корекције како би се отклонила велика расипања. Али, питање је како прикупљати доприносе за здравство; да ли кроз државни монополски фонд као што је РЗЗО, за чије недостатке сви знамо, или прећи на плурални модел обавезних јавних и приватних осигурања, како се то већ ради у више земаља у транзицији, а по узору на државе ЕУ.

Јавне дебате за сада нема, осим спорадичних реаговања чиновника РЗЗО који псеудосоцијалним разлозима образлажу предности монополског положаја установе у којој примају плате. То је разумљиво из угла гледања дотичних чиновника јер они су први корисници тих привилегија. Упорно проповедање принципа солидарности и једнакости се уосталом у прошлости често показало као најефикаснији начин да бирократија дође до високих прихода. Шта је са интересима осталих, осигураника и пореских обвезника? Да ли за грађане није боље да имају могућност избора кроз понуду неколико осигуравајућих здравствених завода? Примера ради, Швајцарци, иначе економски врло напредан народ, прошлог месеца су на националном референдуму недвосмислено одбацили могућност формирања државног монополског фонда изјашњавајући се великом већином за постојећи плурализам обавезних приватних здравствених осигурања.

И у Србији, оптималан избор новог пензијског и здравственог модела имаће велики утицај на здравље, благостање и просперитет свих њених грађана. И обрнуто, неквалитетне одлуке додатно ће нас удаљити од остваривања виталних интереса становништва, као и од европских токова. А не треба ни подсећати – транзиција ни у једној земљи није заустављена, само је питање којом брзином и са колико трошкова, социјалних и економских, се иде у промене.