Србија шампион у сменама селектора

Резултат је прво и најважније мерило успеха у спорту, а кад успех изостане, по обичају кола се сломе на тренеру. Зато се на прсте једне руке могу набројати они, који су радили дуже од једног такмичарског циклуса. Иако Фудбалски савез Србије још није реаговао, јавност је већ сменила Владимира Петровића и увелико тражи његовог наследника.

Од укидања санкција Уједињених нација 1994. године наше фудбалере је на 188 утакмица водило 10 селектора и једна комисија, а само је Илија Петковић добијао поверење националног савеза два пута. И календарски, а и по броју мечева на којима је седео на клупи, на челу колоне је Слободан Сантрач. Најбољи стрелац наших државних првенстава је од 1994. до 1998. године на 43 утакмице састављао репрезентацију. Нажалост, нашој селекцији није било дозвољено да учествује у квалификацијама за Европско првенство 1996, тако да је „праву” проверу имала само на Светском првенству у Француској 1998, на којем је у осмини финала елиминисана од Холандије.

Након Сантрача редом су се ређали: Милан Живадиновић (6 утакмица), Вујадин Бошков (15), Илија Петковић (4), Милован Ђорић (3), комисија у саставу: Вујадин Бошков, Иван Ћурковић и Дејан Савићевић (8), па самостално Дејан Савићевић (17), а затим је шансу поново добио Илија Петковић (30). Од 1998. до 2006. национални тим је учествовао само на Европском првенству 2000. у Белгији и Холандији, на којем је стигао до четвртфинала где су га прегазиле „лале” са 6:1, и Мундијала у Немачкој на ком смо заузели последње 32. место.

Слика није промењена ни осамостаљењем Србије. „Орлове” су за нешто више од пет година званично предводила четири, а укупно шест тренера. Први странац на клупи Шпанац Хавијер Клементе (16 мечева) није успео да нас одведе на ЕВРО 2008. у Аустрији и Швајцарској. На његово место је доведен Мирослав Ђукић, који практично није ни добио праву шансу, јер је смењен после само пет пријатељских утакмица. Долазак Радомира Антића (29) донео је корените промене и одлазак на Светско првенство у Јужну Африку 2010. Међутим, освојено је „тек” 23. место, па је опет дошло до кратког споја и смене селектора. У међувремену Радован Ћурчић је мењао Антића у Јапану, а први помоћник Решад Куновац на старту квалификација за ЕВРО 2012. Септембра прошле године именован је Владимир Петровић (13), али пошто ће Србија пропустити и трећи континентални шампионат заредом већ се тражи његов наследник.

Сумирајући учинак свих, били смо актери једног европског и три светска првенства. Најдаље смо догурали са Бошковом, мада ни пласман међу осам најбољих на Старом континенту није задовољио наше апетите. Осим тог такмичења увек нам је недостајало „мало” да прођемо даље.

Поглед на некадашње земљаке говори да су и они имали исте проблеме и да су, углавном, радили и резоновали на исти начин. Македонци су нам најближи. Репрезентацију нашег јужног суседа за 18 година предводила су десеторица селектора, од којих је само Драган Канатларовски биран два пута.

Деветорица тренера је промењена у Босни и Херцеговини, чија је репрезентација на последња два велика такмичења стигла до баража.

Хрвати, који су са избором „лутали” само на почетку, раде другачије, па су и имали највише успеха. После покушаја са Драженом Јерковићем, Станком Поклеповићем и Влатком Марковићем „процветали” су доласком Мирослава Блажевића. С њим су стигли до четвртфинала ЕП 1996. и били трећи на Мундијалу и Француској 1998. Заменио га је Мирко Јозић, који их је одвео на Светско првенство у Јапан и Јужну Кореју. Ни са Отом Барићем и одласком на континентални шампионат 2004. у Португалији нису били задовољни. Златко Крањчар је одвео Хрвате на Мундијал 2006. у Немачкој, а његов наследник Славен Билић на Европско првенство 2008. у Аустрији и Швајцарској и сада до баража за Пољску и Украјину. Али, увелико се прича о његовој смени, јер није изборен директан пласман.

Најмање су мењали Словенци, чије су амбиције очигледно у складу с могућностима. Повео их је Бојан Прашникар, наставио Зденко Верденик, па опет прилику добио Прашникар, а затим следе: Срећко Катанец, трећи пут Прашникар, Бранко Облак и садашњи Матјаж Кек. Словенија је учествовала на Европском првенству 2000 (Катанец) и на Светским првенствима 2002 (Катанец) и 2010 (Кек).

Црна Гора је од осамостаљења имала три селектора. Први је био Зоран Филиповић, наследио га је Златко Крањчар, који је стигао надомак великог успеха, али ће ипак „соколове” у бараж за Пољску и Украјину повести Бранко Брновић.

----------------------------------------------

Пласмани некадашњих југословенских република

СР ЈУГОСЛАВИЈА (6 селектора, 1 селекторска комисија)

Слободан Сантрач    СП 1998 – осмина финала

Вујадин Бошков         ЕП 2000 – четвртфинале

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА (2 селектора)

Илија Петковић         СП 2006 – такмичење по групама

СРБИЈА (4 селектора)

Радомир Антић          СП 2010 – такмичење по групама

СЛОВЕНИЈА (5 селектора)

Срећко Катанец         ЕП 2000 – такмичење по групама

Срећко Катанец         СП 2002 – такмичење по групама

Бојан Прашникар       ЕП 2004 – бараж

Матјаж Кек                СП 2010 – такмичење по групама

ХРВАТСКА (селектора)

Мирослав Блажевић ЕП 1996 – четвртфинале

Мирослав Блажевић СП 1998 – треће место

Мирко Јозић               СП 2002 – такмичење по групама

Ото Барић                  ЕП 2004 – такмичење по групама

Златко Крањчар         СП 2006 – такмичење по групама

Славен Билић                        ЕП 2008 – четвртфинале

Славен Билић                        ЕП 2012 – бараж

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА (9 селектора)

Мирослав Блажевић СП 2010 – бараж

Сафет Сушић              ЕП 2012 – бараж

ЦРНА ГОРА (3 селектора)

Бранко Брновић         ЕП 2012 – бараж

----------------------------------------------

Маца 13 година селектор

Наставник физичког васпитања Ђампаоло Маца већ 13 година обавља дужност селектора Сан Марина. Иако је ова мала европска држава у 109 утакмица забележила само једну победу (28. априла 2004. Лихтенштајн 1:0), три ремија (с Турском код куће 0:0 и у гостима с Летонијом 1:1 и Лихтенштајном 2:2) Маци се не дрма фотеља.

----------------------------------------------

Бугари нас надмашили

Има и оних који селекторе мењају чешће од нас. Пример да је и то могуће јесте Бугарска. У последњих пет година на клупи нашег источног комшије седели су: Христо Стоичков, Станимир Стојлов, Димитар Пенев, Пламен Марков, па поново Станимир Стојлов, Лотар Матеус и Михаил Мадански.