Директорски дугови ипак се враћају

Тачан податак о броју фирми и износу за које су их, злоупотребивши службени положај, оштетили они који су се у њима налазили на руководећим положајима – не постоји. Не зна се, такође, ни колико оштећених фирми је обештећено, нити колико је новца утрошено у ову сврху.

Механизми за наплату оваквог „дуга“, како за „Политику“ тврди Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде, постоје и све чешће се примењују.

– Постоји неколико начина на које се, ако могу тако да кажем, обештећују предузећа која су оштећена несавесним радом њихових руководилаца. Први, уједно и онај који је до сада дао најбоље резултате, јесте Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Овим законом је, наиме, предвиђено да сва лица која учине неко кривично дело, нарочито коруптивно, морају да доказују комплетно порекло своје имовине. Дужни су да докажу на који начин су стекли средства којима располажу. Пракса је показала да у чак 99 одсто случајева они то не успевају и имовинама им се, на основу поменутог закона, одузима. Одузетом имовином управља држава до доношења одлуке о трајном одузимању, а потом се она продаје, а новац одлази у државни буџет – објашњава државни секретар и напомиње да се на овакав начин у државну касу већ слило 300 милиона евра.

Упркос чињеници да новац одлази на „државни рачун“, а не на конто оштећеног предузећа, оно је, објашњава Хомен, ипак обештећено. Чињеница је, наводи наш саговорник, да су јавна предузећа део државног система и да су она буџетски корисници, па тако новац који се у државну касу слије од продаје одузете имовине у ствари представља и обештећење фирми које су оштетили њени руководиоци злоупотребивши службени положај.

Други модел за обештећење оштећених фирми је – опортунитет. Овај начин се најчешће користи када је у питању кривично дело пореска утаја.

– Републичко јавно тужилаштво има врло квалитетну „политику“ решавања случајева када се ради о овом кривичном делу. Када се предмети решавају опортунитетом, не воде се судски поступци, него осумњичени, односно окривљени признају извршење дела и обавезују се да уплате двоструко већи износ од утајеног пореза. Другим речима, држава се намирује за износ утајеног пореза, а још толико новца „улази“ у буџет. Само на овај начин, тужилаштво је за годину дана, наплатило 140 милиона динара – наводи Хомен.

Оштећена фирма може да се обезбеди и закључивањем споразума о признању кривице. Наиме, овакво решење претпоставља да окривљени може да закључи споразум само ако врати новац који је незаконито стекао.

– И применом института опортунитета и закључивањем споразума о признању кривице, осим неке врсте обештећења оштећених фирми, остварује се велика уштеда. С једне стране, не воде се судски поступци, а с друге комплетан новац враћа се у буџет Републике Србије. Овакви начини решавања поступака показали су се као целисходнији, бржи и ефикаснији и зато, као држава, морамо да тежимо да се што више предмета решава на овакав начин – каже државни секретар у Министарству правде.

Обештетити се, објашњава наш саговорник, могу и приватне фирме.

– Хипотетички гледано, рецимо, имамо власника приватног предузећа који је ухапшен због злоупотребе службеног положаја. Њему се, на основу Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, одузима имовина, а на основу кривичне пресуде којом се оглашава кривим мали акционари или друга оштећена лица те фирме имају основ за накнаду штете у парничном поступку. Постоји и други модалитет уколико је, рецимо, власник купио пет предузећа, а само у три испунио обавезе које је на себе прихватио потписивањем уговора са Агенцијом за приватизацију. У овом случају, одузима му се свих пет предузећа које ће држава, поново да прода – објашњава Хомен.

Мирослава Дерикоњић

-----------------------------------------------------------

Одузете оранице

Применом Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, на управљање Дирекцији за одузету имовину дата су и предузећа која у свом саставу имају и обрадиво земљиште.

– Ми не одузимамо оранице као такве, него фирме у чијем се саставу оне налазе. Одузимамо фирму, управљамо њоме до правоснажности пресуде, а потом је продајемо. Управљање фирмама које у свом саставу имају обрадиво земљиште смо углавном поверавали Извршном већу Војводине. Најважније је да се земљиште обрађује и да остаје плодно – објашњава Хомен.

----------------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

. За државу је корисније да уместо „Држ’те лопова“, пређе на „Држ’те паре“.

. Не знам за правосуђе, али знам како би им народ судио.

. Највећи српски бизнис зове се злоупотреба положаја.

. Враћамо се комунизму. Опет нам сметају богати лопови.

. Да ли угаљ може да се претвори у злато? Може ако машине раде 25 сати дневно.

. Крадите, господо, крадите. Све ће то народ позлатити.

. У рату су постојали одреди за белу технику. Сада странке имају одреде за црни угаљ.

. Ми смо карактеран народ, нема код нас оно узимала-давала. Него само узимала.

. Како да вратимо паре изгубљене злоупотребом положаја? Па, нека и они крупнији полицајци мало злоупотребе положај.

Драгутин Минић