Првак шкрипи, али ипак побеђује

Голгетерски расположени Звонимир Вукић, полетни Лазар Марковић и обилата доза среће донели су седму узастопну победу Партизану. Одлика великих, а „црно-бели” то у нашим оквирима јесу, јесте да освајају бодове и када не играју добро. Међутим, победа у дербију осмог кола фудбалске Суперлиге против Спартака Златибора воде (2:0) не сме да уљуљка никог у табору четвороструког узастопног државног првака.

Јер, Партизан не игра онако како желе његов стручни штаб и навијачи. Уосталом, да је тако потврђују и речи тренера Александра Станојевића, који је после победе над Суботичанима искрено признао:

– Задовољан сам победом, јер смо наставили низ. Постигли смо два гола. Нисмо примили ни један, а могли смо. Такмичарски гледано имамо добре резултате. Али, нисам задовољан игром. Наставили смо по систему топло-хладно. Радићемо на томе да поправимо поједине сегменте игре. Партизан не сме да дозволи да у одређеним тренуцима нема контролу утакмице, поготово када води с 2:0.

Иако Станојевић није био расположен да „врућ” прича о конкретним стварима којима није задовољан, добро је да је свестан недостатака и да то не крије. А, шкрипи у свим елементима игре. Понајвише на средини терена – тамо где би шампион требало да буде најјачи, пошто су ту: искусни капитен Саша Илић и Звонимир Вукић, садашњи репрезентативац Немања Томић и бивши Милан Смиљанић и Стефан Бабовић... Нема ни креативности, ни правовремених решења.

Против Суботичана све се сводило на хитрину и луцидност млађаног Марковића. Питање је само колико може јуноша да издржи у континуитету? Тек 2. марта постаће пунолетан, а већ је ударна игла „црно-белих”. С пар потеза против Суботичана поново је потврдио да представља бисер српског фудбала. Сви они, који искрено желе просперитет нашег лоптања, могу само да се надају да дечка неће покварити похвале и да ће тренери Партизана успети од њега да направе врхунског играча.

С друге стране, за „црно-беле” је забрињавајућа индолентност младог репрезентативца Марка Шћеповића. Навијачи му, с правом, замерају на томе што се не бори и зато му звижде, али су ипак једини његов добар потез наградили аплаузом и повицима: „Тако се игра”.

Одбрана је прича за себе. Лишена праве помоћи везиста некако издржава налете ривала. То што је до сада капитулирала само три пута није трагично. Владимир Стојковић, мада је уочљиво да није у врхунској форми, може да се подичи да у првенству није примио гол у Хумској 734 минута (од 16. априла када је Војводина славила с 1:0 поготком Умаруа). Док је Владимир Волков у игри и бугарски репрезентативац Иван Иванов делује сигурније. Кад њега нема (пропустио је четири првенствена меча, а и у суботу је због повреде руке напустио терен у 66. минуту) промаја дува са свих страна, а сијасет грешака уносе немир и несигурност у игру целог тима. Десна страна задњег бедема је проблематичнија. Младог и веома перспективног Николу Аксентијевића лопта вуче напред, иако је утисак да још нема неопходну слободу. Повратник Немања Рнић се поптуно уклопио у систем топло-хладно. Час изванредно реагује, а час прави почетничке грешке.

На крају, шампионског штофа очигледно има довољно. Неопходно је много рада да би се сложиле све коцкице и да би Партизан заиграо онако како прижељкује и тренер Станојевић и армија навијача.