Истина о извозу

У предизборним кампањама у Србији прикривање истине о стању у привреди постало је уобичајено, па се они који знају праве податке и не оглашавају, јер се њихови гласови у тим халабукама неће чути, а могли би бити изложени непријатностима разних врста. Зато могу да разумем, али не могу да оправдам и прећутим изношење полуистина и неистина партијских званичника владајуће коалиције. Запањен сам, међутим, да и актуелни гувернер Народне банке Србије, наводно непартијска личност, износи проблематичне оцене о спољнотрговинској размени, о наводно оствареној стабилности цена, валутног курса и њихове одрживости у средњем, па чак и у дугом року. Тако је, на пример, на конференцији за новинаре 8. децембра изјавио да је извоз први пут у последњих десет година прешао 50 одсто увоза. Према извештају у пословном листу "Преглед", гувернер је, наводно, рекао и да је први пут у економској историји Србије извоз прешао 50 одсто вредности увоза. И да је инфлација у новембру, у односу на исти месец прошле године, износила 8,8 одсто, а да ће у децембру бити мања од пројектоване, тј. од 9,3 процента. Поента његовог излагања јесте констатација да је динар стабилнији него икад и да се садашња стабилност може одржати на средњи и дуги рок ("Политика", 10.12, "Преглед", 11. 12.). Нажалост, неке од тих констатација нису тачне, а многе су једностране и врло проблематичне.

Тачно је, наиме, да је у октобру остварена вредност робног извоза била нешто већа од 50 одсто робног увоза. Међутим, гувернер прећуткује да је то постигнуто захваљујући чињеници да се у статистици спољне трговине, први пут ове године, региструје и спољнотрговинска размена Србије са Црном Гором. И пошто је извоз у Црну Гору у том месецу био 4,5 пута већи од увоза из те земље, произашао је резултат који он истиче. Међутим, ако се из анализе искључи спољнотрговинска размена са Црном Гором, покривеност увоза извозом у октобру износи само 48,6 одсто. Гувернер, уз то, прећуткује да је у периоду јануар-октобар ове године робни извоз Србије износио само 49 процената робног увоза. Уз то, ако се искључи извоз Србије у Црну Гору и увоз Србије из Црне Горе, робни извоз је износио само 44,5 процента робног увоза. Уз све то, неистинита је тврдња да у протеклих десет година извоз није прешао половину робног увоза. На сајту Банке на чијем челу је садашњи гувернер, може се видети да је у целој 1997. години, робни извоз износио 59,8, у 1998. чак 66,8, у 1999. 55,4, а у 2000. 50,9 одсто робног увоза. И уопште, није вредно пажње, па не би требало истицати да је извоз у једном месецу прешао 50 процената увоза, ако се зна да је он у годинама санкција (без размене са Црном Гором) износио готово 20 индексних поена више, а да је у далекој 1990. износио 77 и у 1991. години, чак 86 одсто.

Гувернер и званичници странака владајуће коалиције игноришу чињеницу да је спољнотрговински дефицит у првих десет месеци повећан за нових 9,8, а ако се искључи размена са Црном Гором, за читавих 18 одсто, достигавши у првих десет месеци 4,6 милијарди евра, односно 5,3 милијарди долара. Прећуткује се да се суфицит у размени услуга потпуно истопио и да Србија први пут бележи чак дефицит у овој размени. Прећуткује се и енормно повећање дефицита текућих трансакција са иностранством који је у првих девет месеци износио 2,2 милијарде долара и био је за 55 одсто већи него у истом периоду 2005. године. Ако се искључе донације из иностранства, овај дефицит је повећан за 66,7 процената. Ако се, уз донације, искључи суфицит у робној размени са Црном Гором, дефицит је повећан за преко 100 одсто и износи око 2,7 милијарди долара. Сигурно је да ће квантитативни однос дефицита текућих трансакција са иностранством и бруто домаћег производа бити знатно већи него прошле године и да ће достићи од 13-15 одсто. Подсећам гувернера и друге ресорне званичнике да је један од чувених шефова министарства за финансије САД својевремено изјавио да земљи која има наведени однос преко пет одсто – прети слом девизног курса. Додајмо, да у Србији већ шест узастопних година овај дефицит износи око или преко десет процената.