Друштво доминантних породица

Србијом данас влада неколико стотина породица. Онепредстављају доминантну елиту друштва с обзиром на то да заузимају врхунске управљачке позиције, поседују несразмерно велику друштвену моћ ипод својом контролом имају стратешке друштвене ресурсе. Њихови потомцисе налазе на великом броју друштвених позиција,од оних иоле значајнијих па све до највиших.Локалне средине су такође под контролом утицајних породица. Неке од њихпотичу из комунистичке номенклатуре, други су потомци старих грађанских породица. Има, наравно, и оних који су се сами некако (најчешће користећи пријатељске везе или уз помоћсивеекономије, политичком активношћу и сл.) докопали позиција моћи. Једни потичу из мирнодопског,други из ратног периода (ратни профитери из деведесетих).

Последица таквог стања је формирање слоја новобогаташа који чине тајкуни разних профила. Порекло њихове моћи и богатства треба тражити у општој криминализацији друштва из деведесетих, у одсуствувоље система да се обрачуна с криминалом и посебно скорупцијом и протекционизмом, у спрези са носиоцима политичке власти. За разноразне услуге режиму омогућено им је да уђу у бизнис и да после петооктобарских промена (понекад и уз порез на екстрапрофит) легализују своје на брзину стечено богатство. Овиљуди сусе, кроз разне видове приватизације и приступе економским добрима – преко повлашћеног добијања кредита које је (хипер)инфлација обезвређивала, и уопште инфлаторног новца који се брзо претакао у чврсту валуту, или напросто путем правовремених информација о могућностима откупа јавне имовине и сл. – докопаливеликог, некада друштвеног, богатства. Они, преко своје економске моћи (а неретко и политичке – у својству локалних политичких функционера или финансијера странака) контролишу привредни живот, штитећи своје привилеговане позиције повлашћених економских субјеката. Међу њима нема оних који су кренули са дна и стекли богатство без институционалне подршке владајућих елита.

Поред новобогаташа и припадници више средње класе држе позиције у важним друштвеним институцијама,почев од општинских управа па све до универзитета, медија и институција културе.Практично,структура друштва Србије се трансформише у затворене кругове ,,кастинског”типа. Важниположаји у одређеним сегментима друштва се међугенерацијски репродукују унутар моћних и утицајних породица. Напросто, довољно је стећи више или високо образовање и отворена је пречица за добијање веома цењеног и утицајног радног места. Социјалне мреже које је пре тога изградила породица обезбеђују неопходну логистичку подршку за социјалну промоцију сопствене деце. Новија истраживања су показала да су данас шансе младих, талентованих и способних, а нижег социјалног порекла, да уђу у круг атрактивних професија веома мале, неколико десетина пута мање од шанси оних рођениху породицама које већ држе такве позиције. Постало је готово правилода деца адвоката постају адвокати, деца лекара – лекари, деца универзитетских професора–универзитетски професори, деца глумаца улазе у активан живот као глумци, деца уметника као уметници, деца дипломата постају дипломате а деца привредних и државних функционера стижу на разне јавне функције. Аутсајдерена пола пута заустављају умрежени моћници.

Овакво стање је резултат непостојања модерне привреде, тржишних односа и здраве конкуренције. Оног момента када главна обележја српске привреде постану приватно предузетништво и иницијатива отвараће се тржиште и полако али сигурно канали социјалног успона способнихи квалитетних,без обзира на њихово социјално порекло. Приватни предузетник ће, вођен рационалним интересом за профитом, тражити људе са свежим идејама и личним квалитетима.У међувремену ће друштвена моћ породица имати пресудан значај. Само од брзине спровођења реформи зависи колико дуго ћедруштво Србије бити затворено друштво полукастинског типа. Наше развојне перспективе ће се отворити оног момента када утицај породице на друштвено постигнуће своје деце, генерално, почне да слаби. У међувремену ће се репродуковати класно-слојне неједнакости,аканали узлазног напредовања остаће затворени за онекоји потичу из породица у којима није концентрисана друштвена моћ, без обзира на њихове личне квалитете.

*Професор на Факултету организационих наука у Београду