Мука са каматама

Господин Дејан Шошкић, гувернер Народне банке , каже да су камате на штедњу високе, те због тога тражи од банака да ове године у месецуштедње не увећавају каматне стопе на штедњу грађана, како су то досад чиниле. За разлику од њега, претходни гувернер је изменама прописа о обавезној резерви подстицао банке да тим поводом увећавају камате, како би се бар тада подстицала штедња.Не верујем у ефектемесечних кампања, али вероватно ни гувернер нијезадовољан штедњом становништва која је током ове године, у условима двоцифрене инфлације, изражена у динарима, порасла за мање од два одсто – илина укупно 760 милијарди динара.Нема довољно домаће новчане штедње, надасве нема поверења у динар, што захтева системске реформе.

Необична је та промена становишта Народне банке, јер сад још у већој мери него у прошлости постоји потребаза већом и стабилнијом домаћом новчаном штедњом. Без ње,јачаће и даље притисак на ризичније задуживање у иностранству, а у том погледу већ смо близу црвене линије. И свет ће, заморен кризом, све мање бити спреман на експорт капитала, ако и поправимо наш капацитет задуживања. Новчана штедња подстиче и сваку другу штедњу. Бољка да трошимо укупно више него што стварамо и недовољно инвестирамо, а увећавамо дефицит у трговини са светом, управо тражи рационалност и штедњу сваке врсте и на свим нивоима.

Према подацима НБС,просечне пондерисане камате на депозите грађана на рок од једне до две године опале су у 2011, до августа,са 5,74 на 4,07 одсто. На штедњу грађана до годину дана банке сад нуде камате почев од 3,15,у девизама и шест одстоу динарима годишње.То не само да нису високе каматенего су и недовољне да подстичуштедњу док не упловимо у стабилније воде.

НБСне сме, при том,жмурити пред чињеницом да супревисокекаматепо којима банке позајмљују новац, пошто су по текућим кредитима у августу у просеку оне биле за грађане чак 24,84, аза привреду и непривреду 11,4 одсто.Банке су у просеку тада плаћале на сва прибављена средства само 3,08 одсто, па су са прескупим кредитима оствариле просечну маржу камата од непристојних 12,48 одсто. Пошто толике марже нису нормалне у свету, оправданије је ваљда трагати за њиховим смањењем.

Народна банка,додуше,по нашем закону,брине само о стабилности цена и сигурности банака, а не и о положају осталих субјеката. Али је оваквим договарањем, ако га је и било, пређена јасна граница законом дозвољеног. И онако има убедљивих знакова да картел банака не хаје за конкуренцију на међубанкарском девизном тржишту, што законом нажалост још није забрањено. Али било какав договор банака о нивоу камата којим се усаглашава њихова будућа пракса према штедишама, супротан је одредбама Закона о заштити конкуренције. Штедише би од таквог рестриктивног договораморала дабрани Комисија за заштиту конкуренције, па се очекује да се она огласи. Посебно је то важноу нашем банкократичном систему, у комеје поред штедње и задуживања код банака, неразвијено тржиште хартија од вредности.

Код нас није запажено да је часопис „Форбс” међу 139 земаљаСрбију по ,,монетарним слободама” сврстао на 114. место.Новчано тржиште је огледало стања и осталих тржишта, а без тржишта у данашњем свету нема успешне економије.

*Консултант за страна улагања