Супер ми је у Европи

Пре 20 година Жељко Обрадовић је започео тренерску каријеру, у првом колу домаћег првенства против Првог партизана у Ужицама (победа Партизана 90:71, 26. октобра 1991) а сутра креће у лов на своју девету титулу клупског првака Европе. Нико, осим њега, нема осам таквих трофеја у својој витрини (Италијан Дино Менегин као играч освојио седам). По томе му је равна само једна институција: Реал. И управо је он донео Мадриђанима њихову последњу, осму европску круну (1995).

Рођен је за рекорде, па тако сутра у Атини, против Уникахе, почиње своју 13. узастопну сезону на клупи Панатинаикоса. У ери кад газде великих клубова мењају тренере као чарапе…

Пролетос, у Барселони, „зелени” су шести пут постали најбољи у Европи, савладавши у финалу Макаби са 78:70. Последњих пет пута их је на врх повео Обрадовић, а првенац је стигао с Божидаром Маљковићем 1996. Претходно лето било је бурније него претходна, јер су кренуле приче да браћа Јанакопулос продају клуб због нестабилне ситуације у земљи. Међутим, тренер и играчи су пристали на смањење плата, па су екипу напустила само тројица играча. Уз Обрадовићеву оцену да „новац није све у животу”…

– Неочекивано отказивање грчког првенства, због бојкота неких клубова, сигурно није добро за нас – рекао нам је Обрадовић уочи нове евро сезоне. – Очекивали смо да ћемо претходног викенда играти прво коло против Ариса. Овако, практично са само једном одиграном званичном утакмицом, у домаћем купу против Марусија, дочекујемо Евролигу. Други проблем је доста повређених играча. Од почетка припрема нисмо имали ниједан тренинг у пуном саставу, али немамо права да плачемо и да се жалимо већ морамо да будемо спремни за први меч у Евролиги.

Ма колико деловало да су неки други јачи на папиру, Обрадовић је много пута показао да је најопаснији кад му ствари не иду на руку. Тако је било, рецимо, кад је у својој дебитантској сезони 1991/1992 с Партизаном био домаћин у Фуенлабради (Мадрид) па ипак постао првак Европе… Па онда с десеткованом репрезентацијом, на Светском шампионату у Атини 1998, кад се причало да је четвртфинале пуна капа, а „плави” се попеше на трон…

– Евролига ће и ове године бити врло квалитетна – истиче Обрадовић, рођен у Чачку 1960. – Има много добрих тимова, многи су појачали играчки кадар. Ово што се дешава с „лок-аутом” у НБА битно утиче на слику европске кошарке. Што се нас тиче, ми смо правили тим у односу на економске околности које су пратиле клуб прошлог лета. Отишла су нам три врло битна играча – Фоцис, Дру Николас и Тепић, а довели смо двојицу Американаца – Логана и Смита, домаћег играча Кирициса, Пата Калатеса који је брат Ника Калатеса и вратили Јасикевичијуса. Требаће време да се све то уклопи. Нама је, ипак, највећи проблем то што екипа ни на једном тренингу није била комплетна. Ипак, сигуран сам да ће и квалитет рада бити бољи кад будемо у пуном саставу.

О неким конкретним циљевима у новој сезони, каже, рано је да се прича…

– Први циљ је да се прође први круг такмичења. То није фраза већ жива истина, имајући у виду квалитет екипа у нашој групи. О осталим групама и да не причам, а Партизанова је вероватно најјача.

Имајући у виду то да Панатинаикос није више у ситуацији да нуди огромне уговоре играчима, каква су очекивања навијача?

– Нормално, све оно што се догађало у Грчкој морало је да се одрази и на спорт. Ја сам ипак задовољан с развојем ситуације. Упркос свему, успели смо да направимо екипу која ће, ако будемо комплетни и здрави, да игра равноправно са сваким у Европи. Докле ће да догура, то ћемо видети… Знамо шта наши навијачи очекују од нас а ми пре свега желимо да пружимо игру која ће бити по њиховом укусу. У старту не очекујем да ћемо бити на нивоу игара из претходног плеј-офа, али из меча у меч бићемо ближи таквој игри.

Већ 26. октобра, тачно 20 година откако је као тренер први пут водио тим на некој такмичарској утакмици, одлази у госте свом куму Владимиру Андроићу, новом тренеру Загреба. Ретка слика: дуел српских кумова у главном граду Хрватске…

– Нормално, Андроић и ја смо причали о томе, јер се иначе редовно чујемо, пошто се знамо дуже од 40 година. Испало је да ћемо играти један против другог и ја се радујем томе. Дружићемо се у Загребу а надам се и у реваншу у Атини.

Једно време се у менаџерским круговима шушкало да би Обрадовић могао да се отисне у НБА. Али, он на то каже:

– То није тачно! Мени таква врста рекламе не треба, пошто сам срећан с овим што радим у Европи. Немам такве амбиције нити ме је било ко звао из НБА. Било је неких покушаја менаџера да са мном разговарају на ту тему – да ли би могао, кад би могао – али ја сам у старту прекидао такве разговоре. Стварно ми је супер у Европи, у Атини. Имали боље потврде од тога од чињенице да управо почињем своју 13. сезону у Панатинаикосу.

Александар Милетић