Отказ због неспособности
Посебно је специфична ситуација када је у питању отказ зато што запослени не остварује резултате рада, односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради. Уколико је правилником или уговором о раду прецизирано која знања и способности се траже од запосленог, или су послови нормирани, послодавац може запосленом дати отказ ако га је, на пример, довео у заблуду да поседује одређена знања, али се у пракси покаже супротно.
Међутим, послодавци често користе овај разлог за отказ да би се решили вишка запослених без плаћања отпремнине, или непожељног запосленог па под видом рационализације и реорганизације пословања мењају систематизацију и траже нове услове за рад на месту са којег желе да отпусте запослене који ту раде. Овакав отказ треба сматрати незаконитим, применом одредаба Закона о раду које прописују обавезу послодавца да запосленом омогући образовање, стручно оспособљавање и усавршавање када то захтева потреба процеса рада и увођење новог начина и организације рада, и то о трошку послодавца. Тек уколико би запослени одбио да се подвргне стручном усавршавању, послодавац би могао да му да отказ, јер је дужност запосленог да се у току рада образује и усавршава, а и то под условом да не постоји друго, одговарајуће место које одговара способностима и стручној квалификацији запосленог.
Уколико запослени прекине започето образовање, стручно оспособљавање или усавршавање, дужан је да послодавцу накнади сва средства која је он за то уложио, сем ако је то учинио из оправданих разлога. На пример због болести, или због потребе посла код послодавца. Закон не регулише обавезу запосленог да ради одређено време за послодавца о чијем се трошку образује. Међутим, нема сметњи да се то питање регулише правилником код послодавца, колективним уговором или уговором о раду. Послодавац може условити да запослени мора да остане код њега на раду одређено време, а у противном запослени је дужан да послодавцу накнади трошкове које је имао у вези са својим додатним образовањем, стручним оспособљавањем или усавршавањем.
У случају да послодавац утврди да запослени нема одговарајућа знања и способности, или да не остварује потребне резултате рада, запослени има право и дужност да остане на раду један одређени период у трајању од најмање месец дана, а најдуже три месеца, у зависности од укупног стажа осигурања. Запослени који је навршио 10 година стажа осигурања, има право и обавезу да остане још месец дана, од десет до двадесет година стажа осигурања, два месеца, а више од 20 година, три месеца. Отказни рок почиње да тече наредног дана од достављања решења о отказу.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
