Циљ је ућуткати новинаре

У овој земљи није необично да се неко не слаже са ставовима новинара "Времена" Дејана Анастасијевића. Ипак, изгледало је незамисливо да би се та особа могла усудити да своју неизречену аргументацију наметне постављањем бомбе на прозор собе у којој Анастасијевић спава.

Неким чудом, Анастасијевић је још увек жив. С друге стране, широм света, многе његове колеге су животом платиле то што су постављали погрешна питања у погрешно време. У последњих 12 година у свету је страдало више од 1.100 новинара и медијских посленика – што је ужасно подсећање на све који су имали храбрости да се ослоне на моћ пера, а које су покосили они који се крију иза снаге мача.

Један од њих је и Милан Пантић, дописник "Вечерњих новости" из Јагодине, који је убијен 2001. Пантић је писао о криминалним и мафијашким радњама у централној Србији и објавио je неколико чланака о корупцији у родном граду. Његов случај је и даље нерешен.

Славко Ћурувија, власник "Дневног телеграфа" и недељника "Европљанин", убијен је 1999. године. Ћурувија никада није веровао да би мрачне снаге о којима је писао могле бити толико дрске да га заиста и убију у граду у којем је живео. Његов случај је и даље нерешен.

Дада Вујасиновић, новинарка недељника "Дуга", пронађена је мртва у свом стану у Београду 1994. Службена верзија догађаја каже да је извршила самоубиство – пуцајући у себе из пушке – али њена породица и пријатељи озбиљно сумњају у то.

Право на слободу изражавања загарантовано је уставима многих данашњих држава, па и Уставом Србије. Модерна идеја људских права, на којој почива однос између државе и појединца, подразумева не само основне принципе појединачних слобода, већ и неотуђиво право на информисање.

У модерном друштву, грађани се готово без изузетка ослањају на медије како би се информисали о збивањима у својој средини, као и о деловању и одлукама власти која је изабрана у њихово име. Улога медија се види у позицији "јавног посматрача" рада власти. Истовремено, моћ штампе да утиче на јавно мњење чини је и метом за оне који би желели да преузму незакониту контролу над политичком ареном.

Међутим, јака, динамична штампа не само да је основа социјалне и политичке стабилности, већ је и снажно средство за одржавање пулса и плурализма демократског друштва. Њену улогу у изградњи одговорних националних институција не треба потцењивати.

Независни медији су мост који помаже да друштво пређе из улоге пасивног грађанства у улогу актера у процесу доношења одлука.

Кад су подстакнути да слободно размењују идеје и информације са другима, људи боље разумеју своју средину и свет уопште. Слобода изражавања је неопходан услов не само за добру власт, већ и за економски и друштвени напредак.

Медијско преиспитивање владе и опозиције помаже да се разоткрију случајеви корупције и неприкладних радњи, те да се спречи доминација неетичног понашања.

Откривањем позитивних и негативних особина разних политичких актера, штампа грађанима помаже да компетентно одлучују.

"Слобода информисања је основно људско право и (...) камен-темељац свих слобода којима су Уједињене нације посвећене", закључено је у декларацији која је усвојена још на првој седници Уједињених нација, одржаној 1946. У јеку злочина нацистичког режима, међународна заједница је коначно препознала да начин на који се држава опходи према својим грађанима није искључиво унутрашњо-политичко питање.

У члану 19 Универзалне декларације о људским правима коју су УН усвојиле 1948, прокламовано је да је највиша тежња човечанства свет у којем ће појединци уживати слободу говора и вероисповести, као и слободу од страха. Новинари попут Дејана Анастасијевића храбро испитују границе ове слободе – без тога би се они чији је глас утишан осећали потпуно ућутканим.

Заједничка декларација коју су у децембру 2006. усвојиле УН, ОЕБС, Организација америчких држава и Афричка комисија за права људи и народа, наводи да "застрашивање новинара, а нарочито убиства и физички напади, ограничавају слободу изражавања не само новинара већ и свих грађана јер блокирају слободну размену информација, стварајући страх од извештавања о злоупотребама власти, незаконитим активностима и осталим неделима против друштва. Државе имају обавезу да предузму ефикасне мере и спрече такве незаконите покушаје ограничавања права на слободу изражавања."

Ко год да стоји иза бачене бомбе на Анастасијевићев дом, био је свестан тога да је најефикаснији облик цензуре аутоцензура, са ширим циљем да натера новинаре и емитере да двапут размислите пре него што открију оне аспекте политичког и економског живота које би неки више волели да задрже у тајности. Без сумње, безуспешно.

Мисија ОЕБС-а, заједно с многим медијским и другим институцијама у овој земљи, сматра да је очување слободе штампе кључ за јачање демократије у Србији.