Мудрији попушта

Ми нећемо што „они” хоће:независно Косово - са владом на чијем је челу човек, одговоран за убиства, насиље, егзодус и нестанак око две хиљаде Срба; који није гарант да ће у јужној покрајини једном да завлада мир и буду једнаки услови за Албанце и Србе. Они, за узврат, неће оно што ми желимо: да у складу са Резолуцијом УН 1244 Косово остане део Србије, са већим степеном аутономије.

Преговара се о техничким детаљима који би могли да бар мало унапреде сарадњу и утру пут ка разговорима о крупнијим питањима. Преговори се често прекидају, а у међувремену напетост траје и развија се у правцу тежих сукоба. Добила је нов повод и изглед: барикаде на граничним прелазима Брњак и Јариње, које снаге Кфора уклањају.

Мировна мисија УН, са наоружаним снагама Кфора, давно је изгубила статус објективног посматрача – посредника и постала покровитељнове власти. На њихове очи, у њиховом присуству, почињено је на десетине нових убистава Срба, насиље је настављено, несигурност је порасла, што је зауставило повратак на Косово. Услов „стандарди пре статуса”, лансиран у време Марти Ахтисарија, нико не помиње: заборављен је и напуштен.

Стара мудрост саветује: ,,Паметнији попушта”! Очигледно, за преговарачким столом такви не седе: то су непомирљиви супарници, с налогом свог врха да не попусте ни за длаку! У таквим околностима преговараће се дуго, без изгледа да ће се икад постићи решење.

На столу још није била нова варијанта, понуда каква се не одбија:

1. Мировне снаге Кфора остају на Косову све до пријема Србије са Косовом у пуноправно чланство Европске уније.

2. Од тог часа питање граница (Проклетије или мост на Ибру), аутономије или независности и суверености постаће релативизовано, мањег значаја, а постићи ће се да са обе стране границе људи живе под једнаким условима – као што је случај у Европској унији. Нестаће гранични прелази, пограничне снаге, цариници, промет људи и робе биће слободан.

Такво решење не значи пораз, губитак суверености, жртвовање нечег што историјски припада било ком народу: све остаје ту, престаће рушилачки насртаји на туђе интересе, живот и знаке националне особености. Нико не губи, а добијају грађани – Срби и Албанци: мир, посвећеност раду и привређивању од које се живи, сарадња са суседима, с правом да чувају знаке националног порекла – историјске и верске споменике.

Живеће се као што се живи у Унији Европе.

Ангела Меркел, приликом нове посете и пред Косоваре (који такође сањају о уласку у ЕУ) морала би да постави исти захтев – доказ да су одустали од етнички чистог Косова,да ће помоћи реинтеграцију Срба у јавни, политички и привредни живот. Не би било на одмет да Меркелова властима у Приштини помене да размишља да се и Србима призна право на одвајање северног Косова од Приштине, као што је 1999. године Албанцима признато право да изађу из ,,Милошевићеве Србије”.

Ово је понуда која се не може лако одбити. Она би требало да буде озбиљан тест за све – велике силе, Савет безбедности, међународну заједницу, за Београд и Приштину. Тај „испит политичке и моралне зрелости и искрености полаже се пред домаћом и страном јавношћу којој је преко главе лоших, узнемирујућих вести са Косова и југоистока Европе...”

Новинар