Како тражити (и наћи) стан

За тражење стана некако као да никада није право време. Ако је зима, ветар носи шишке, ако је лето, много је вруће, ако је јутро, јавни превоз је пун пензионера, а сви би да седе и свађају се (истовремено!), ако је поподне онда је шпиц... ноћу, пак, ништа се добро не види, а усред радног дана, природно, нико није код куће... Које је најпаметније време за телефонске позиве, готово да спада у ред трикова.

Пре свега, потребно је да се ноншалантно прошетате центром града недељом увече. Ко буде довољно радознао, може да сазна да је колпортер на Теразијама у ствари инжењер, да истовремено тренира четири спорта, и има своју теорију исхране. Лако га је препознати по гласу: разлеже се кроз смог и недељну, нешто проређену, аутомобилску вреву полифоно као у грчкој цркви – баритон који се одбија о углове палате "Абанија", спушта низ пасаже и нестаје у висинама до којих не допире мирис печеног кестења, продаје тазе испод пресе изашле "Огласe".

А у огласима, у малом, опет та чудна земља Србија! Када отвори штампане огласнике, неко неупућен могао би да помисли да је у Србији најбољи бизнис управо рентирање станова за издавање: за сваки тип стана (гарсоњере, једнособни, двособни...) предвиђено је неколико страна густо попуњених ситним слогом. Прво за око западну они на жутој подлози, опрез! Можда није учтиво, али треба рећи: то су махом огласи које дају агенције за рентирање станова. Увежбано око неће гледати шта се нуди и по којој цени – оно што је најважније у малом огласу је, у ствари, број телефона. У 90 одсто случајева, тамо где је остављен број фиксног телефона реч је о агенцији. Најчешће, у ствари, о "агенцији".

Будући да ниједним законом ова врста обмане није категорисана као кажњива, много људи се бави уносним "бизнисом" варања наивних: за неколико хиљада динара које треба платити одмах и у кешу (а зашто не преко рачуна), данима ће вас "возати" у "агенцији". Од тога да газда није тренутно у Београду или да не може да стигне; иду и дотле да описују мучне (срећом, вајне) операције, преломе, смртне случајеве газдине породице и остало због чега треба да "позовете сутра па да се договоримо". Ако је неко изузетно упоран, уобичајена пракса је да га пошаљу на непостојећу адресу уз уверавања да "особа из агенције чека испред зграде".

Пролазе дани, стан тако близу, а газда тако некако далеко... и кад пожелите да их некако и некоме пријавите, схватите да на потврди коју су вам издали уместо потписа нацифране тетке, "директорке агенције", стоји нешто налик на сврачју ногу, а уместо печата неки далеки траг сећања на мастило у виду овалне мрље... Зато, опрез, није баш препоручљиво губити време на преваранте!

Бројеви мобилног телефона су кудикамо сигурнија опција; осим уколико не "провалите" да је на неколицини апарата остављено преусмерење – ако се зачује неки измучени гласић који моли да позовете одређени број (фиксни), будите сигурни да је опет реч о агенцији.

Како знати да је с друге стране заиста неко ко има стан за издавање? Ослушните глас с друге стране жице јер није исто приватно и пословно "хало", као ни редослед и начин излагања информација: они којима је прича о перформансама рутина, из прве све лепо издекламују да би на крају саопштили да је реч о агенцији.

Годинама уназад студентске клубове, интернет кулоаре и ходнике по факултетима настањују тужне приче обманутих и оштећених трагалаца за пристојним станом у коме би живели.

Нема ни једног ваљаног разлога да ова честа и масовна појава варања грађана настави да опстаје и у новој години: када су видовњаци и врачаре што гледају у пасуљ и карте могли да се региструју и своје услуге наплаћују фискално, зашто не бисмо разграничили фантомске од честитих посредника при издавању стана? Одузети телефонски број, забранити приступ мрежи и рачуну, уз кривично гоњење за обману...

Док се то не реши, будите мудри и ангажујте пријатеље, познанике и колеге, обавестите их да вам треба стан: препорука увек носи боље услове, нижу цену, флексибилније рокове и мирнији сан!

--------------------------------------------------------------------------

Наш предлог: лиценца за рентијере

Лиценца за агенције за издавање станова (која би могла да се изгуби!), еснафски суд части и драконске казне за приватна лица која се лажно представљају као агенти, били би од помоћи!

И онима који траже стан одговарало би да сва извршна моћ (новац, кључеви, преговарање) буде на некоме из агенције за посредовање: ко није доживео, чуо је барем да наш темперамент по правилу зазире од сваког уговора а склон је и да, услед које чаше више, прегази све друштвене норме и обзире, па и да малтретира станара (обично станарке) и прети избацивањем из стана усред зиме и "од сутра"... Право, легално и сертификовано посредовање ограничило би (или сасвим изузело) контакте газда и подстанара.