Хасап „ушао” и у супермаркете

Сви који послују са храном, што значи и супермаркети и хипермаркети, дужни су да успоставе систем за осигурање безбедности хране у свим фазама производње, прераде и промета. Оно што би то требало да гарантује су принципи добре произвођачке и хигијенске праксе и анализа опасности и критичних контролних тачака (Хасап), поручују из инспекција Министарства пољопривреде и трговине.

Рок за барем почетак успостављања овог система истекао је трговинским ланцима у јуну. Водећи трговци су још раније успоставили Хасап, док има и оних који сада заокружују систем. Он омогућава да се намирнице „прате” од када уђу у малопродајну мрежу до тренутка када их потрошач купи, па због тога сви запослени који рукују са намирницама пролазе обуку.

У компанији „Делез Србија” кажу да је у њиховим „Макси” супермаркетима и „Темпо” хипермаркетима Хасап успостављен.

– Увођење система безбедности намирница у нашим малопродајним објектима почело је у августу 2006. године и трајало до прве сертификације у септембру 2007. Ресертификацију система смо прошли у новембру 2010. године, а значајна средства су улагана у опремање малопродајних објеката савременом опремом, какве су хладне и топле витрине, уређаји за праћење и мерење, професионална средства, прибор и опрема за одржавање хигијене, као и професионално усавршавање тимова који се баве управљањем хигијенском исправношћу намирница и контролом квалитета у нашим продавницама – објаснили су у „Максију” и „Темпу”.

У „Меркатору С” истичу да је Хасап у њихове „Рода” и „Меркатор” објекте увела сертификациона кућа „Quality Austria”.

– Сертификат је матрични, а то значи да се принципи Хасап система поштују и спроводе у свим нашим малопродајним објектима. Увођењем међународног сертификата у све објекте у Србији, наше активности организујемо према високо постављеним стандардима и у складу са законом. Тако нудимо квалитетан и безбедан производ – рекли су у компанији „Меркатор С”.

У објектима „Веропулоса” примена Хасапа отпочела је 2010. године, а сертификација система планирана је за крај новембра ове године. У „Веропулосу” напомињу и да је у свим њиховим објектима задовољен законски захтев да се све активности субјеката у пословању са храном спроводе у складу са принципима Хасапа.

У „Универекспорту” кажу да постоје разлике уколико је реч о различитим форматима – минимаркету, суперети или супермаркету.

– То значи да у једним објектима прерађујемо храну, а у другим не. Тако, Хасап у великим објектима где се прерађују месо и риба и где се припрема и термички обрађује храна, има више критичних контролних тачака које пратимо и контролишемо, док их мањи објекти имају мање. Али, у свим објектима спроводимо добру хигијенску, произвођачку и дистрибутивну праксу. Хасап је систем који препоручује шта све треба да обезбедите у пословању са храном како би она била безбедна за исхрану људи – објаснила је Милица Крчмар, инжењер технологије у „Универекспорту”.

Горан Ковачевић, председник Управног одбора „Гомекса”, каже за „Потрошач” да је Хасап систем уведен у све објекте овог ланца.

– Ми смо формално заокружили примену овог стандарда 20. јула ове године и то је скуп процедура којима се осигурава да наши купци добију здравствено безбедну робу. Процес увођења није ни дуг ни претерано скуп, али подразумева да се пословање у доброј мери промени, а онда и стандардизује. Све то захтева озбиљну едукацију запослених и промену понашања, а то није једноставан процес када имате 80 издвојених пословних јединица као што је то случај код Гомекса – каже Ковачевић.

ДИС је такође у својим објектима увео Хасап, док су у „Идеи” рекли да су „Хасап систем увели и да функционише у свим објектима у којима је законом предвиђено да се спроводи”.

------------------------------------------------------------------------- 

Шта предвиђа Хасап

– идентификовање места на којима може да се појави ризик

– на основу ризичних места одређују се критичне контролне тачке

– прописивање процедура за стално праћење тих контролних тачака и на тај начин очувања безбедности хране

– одређивање процедура за поступање уколико нешто не буде у реду на тим контролним тачкама

– вођење редовне евиденције о свим активностима у претходним тачкама које су неопходне за добро функционисање Хасапа

------------------------------------------------- 

Инспекција: казне и до милион динара

У Ветеринарској инспекцији кажу да супермаркети и хипермаркети морају да имају писани план самоконтроле, а да ли ће он осим увођења добре хигијенске и дистрибутивне праксе, укључити и Хасап, зависи од тога шта нуде потрошачима.

– На пример, месара у којој се сече, меље и продаје месо мора да има писани план самоконтроле, али не и Хасап. Али, месара која, на пример, има и део где се прерађује обликовано млевено месо, попут ћевапа или пљескавице мора да уведе Хасап – рекли су.

Ветеринарски инспектори, кажу у Министарству пољопривреде и трговине, показују онима који послују са храном на мало како се спроводи самоконтрола ради сигурности да је храна коју продају безбедна.

– Уколико се, међутим, установи да регистровани објекти немају уведен Хасап систем, Ветеринарска инспекција подноси пријаве за привредни преступ, како је то Законом и предвиђено, а казне које следују износе од 100.000 до 1.000.000 динара. Крајња мера је затварање објекта – кажу у министарству

-------------------------------------------------------------- 

Да не буде форма без садржаја

Горан Ковачевић, председник Управног одбора „Гомекса”, каже да како више од 50 одсто српске малопродаје чини такозвана традиционална трговина, пре свега самосталне радње, постоји бојазан да данас увођење, а сутра сертификовање Хасапа не буде разлог за њихово затварање.

– Није тешко увести стандард у супермаркет од 1.000 квадратних метара, али у продавници од 50 квадрата је то понекад потпуно неизводљиво. Ако не желимо да нам пола, пре свега руралне популације, остане без снабдевања, резултат би могао бити само формално увођење система без садржаја, а то је онда бацање новца. Треба се оканути пуког преписивања западних закона који нису прилагођени нашем времену и простору и да више пажње обратимо на садржај, а мање на форму – сматра Ковачевић.

------------------------------------------------------------ 

Надзор и у велепродаји

У ланцу „Метро кеш енд кери” кажу да послују у складу са Хасап стандардом од доласка на српско тржиште 2005. године.

– У јулу 2008. године Хасап је први пут сертификован, а поновна сертификација је обављена у септембру ове године. Процедура примања робе, квалитет робе и услуге, исти је у свим радњама „Метроа”, а према Хасап концепту послује се у више од 600 дистрибутивних центара широм света. То је веома ефикасан систем, који, по стандардима Европске уније, обезбеђује путем комплетне следљивости производњу и промет здравствено исправне хране, смањујући ризик од хемијских, биолошких и физичких опасности на најмању могућу меру – рекли су за „Потрошач” у „Метроу”.