За Оперу на Тргу

Поводом образложења градског архитекте Београда Ђорђа Бобића који је обнародовао намеру градске владе да Опера буде подигнута на Ушћу, нужно је информисати јавност о овом проблему из сасвим другачије визуре.

Од 1878. године, у 36 сачуваних урбанистичких планова, намеће се потреба за изградњом нове Опере, јер су услови за рад ансамбла Опере и Балета, које им пружа Народно позориште са просценијумом од 8,90 метара и гледалиштем са 620 места, као и врло скученим оркестарским простором, апсолутно најлошији у поређењу са било којом оперском кућом у свету.

Столетна жеља генерација уметника и посленика Народног позоришта, естета, љубитеља опере и балета, урбаниста и архитеката да се нова Опера подигне на Тргу, доведена је у питање потпуно нерегуларним конкурсом градске владе из 2003. године за изградњу Галерије, чиме се, тенденциозно, Трг искључује као локација нове зграде.

Нова Опера по пилот-предлогу који се визуелно и естетски уклапа у амбијент Трга и испуњава све реалне сценске захтеве: отвор сцене 14 метара, 1.200 места у гледалишту, што се сматра идеалним за класичну презентацију Опере и Балета, задовољава услове јавног саобраћаја, чак предвиђа 820 паркинг места испод нове Опере, али и изградњу поменуте "Галерије", чиме би се решио "спор" са градском владом. Трг обилно обезбеђује простор за оба објекта и Оперу и Галерију. Остаје двадесетак хиљада метара квадратних за изградњу атрактивног пословног простора чија продаја може знатно да умањи улагање државе и града у ове објекте.

Трг је дефинисан као идеална локација за нову Оперу, последњи пут 1986. године, када је група врсних стручњака службено једногласно потврдила: нова Опера на Тргу, о чему постоји обимна студија. Исте године, приликом последње реконструкције Народног позоришта, изграђен је технички анекс у коме је три четвртине простора намењено за рад Опере и Балета: неколико великих сала за пробе, десетине гардероба, техничке службе и администрација, све као логистика за обе зграде: Народно позориште и нову Оперу, па је, предвиђено и место за спајање оба објекта тунелом ("пупчана врпца") испод Француске улице, што се симболично може означити као почетак градње нове Опере. Овим се искључује потреба за поновном градњом поменутих садржаја, што значајно смањује габарите за нову Оперу, битно умањује инвестиције као и трошкове експлоатације и одржавања оба објекта. У случају исељења ансамбала Опере и Балета (око 300 чланова) овај скупи простор би остао аветињски празан и неискоришћен (Драма има шездесетак чланова).

Народно позориште данас има 17.500 метара квадратних, пилот-пројекат изискује око 4.500 метара квадратних, а ново "светско чудо" – Опера арх. Бобића, према његовим "великодушним лицитацијама" имало би од 27.000 метара квадратних до чак, како је изјављивао, 50.000 метара у основи, као неколико фудбалских игралишта, или простор за "МЕТ", "Бољшој" и "Скалу" заједно! Ко ће то платити? Ко ће то изградити и одржавати? Каквим ће се рацијама то здање пунити публиком?

Зашто? Да ли зато што оваквом мегаломанском квадратуром треба оспорити Трг као једину могућу и идеалну локацију за Нову оперу? Није нелогично закључити – зато да би се трговало са најскупљом локацијом у граду!

Господин Бобић овоме додаје и друге своје "процене и разлоге". Ево неких:

1. "неприступност Опери на Тргу", поред десетина градских и приградских аутобуских линија које се на Тргу стичу, и планиране централне станице будућег "Метроа"!

2. нерешене имовинско-правне односе, као и евентуално археолошко налазиште на Тргу, чиме треба оспорити градњу Опере, али не и градњу његове Галерије.

Нетачна је тврдња градског архитекте да је о овом проблему разговарао са уметницима који су непосредно заинтересовани за његово решење. У лето 2005. године на два дуга састанка у Градском урбанистичком заводу, присуствовали смо детаљном излагању господина Бобића и његових истомишљеника о "разлозима" против Опере на Тргу. Обећање да ће и уметницима дати реч, до данас, после годину и по дана, није испунио. Пре би се могло рећи да је наше присуство злоупотребљено.

Очигледно, ово је смишљено да би се "разлозима" без основа и упоришта у струци, опресивношћу једномандатне власти оспорили планови, жеље и право да Београду, Србији, уметницима и свим добронамерницима храм културе засија на правом месту.