Гојазност убије више људи него глад

Светом је завладала епидемија гојазности, што потврђује и најновији податак да је број особа са вишком килограма премашио број гладних на земаљској кугли. Подаци Међународне федерације Црвеног крста говоре да милијарду и по људи пати од неког облика гојазности, док је гладних прошле године било 925 милиона. И извештаји Светске здравствене организације (СЗО) закључују да гојазност убије више људи него глад.

У жељи да утичу на јеловник грађана, све више држава посеже за променама закона и опорезивањем превише слане, слатке, масне и друге нездраве хране и напитака. И СЗО, која је гојазност прогласила за највећи изазов јавног здравља у Европи 21. века, предложила је владама да размотре ову могућност како би подстакле људе да се здравије хране.

Да ли само због бриге за здравље становништва или и због крпљења рупа у државној каси, последња у низу земаља које су прибегле овом начину је Мађарска, где од додатног опорезивања нездраве хране очекује приход од 70 милиона евра. Данска је била прва држава која је увела овај порез. Слична правила постоје у Финској, а медицински стручњаци у Шведској покушавају да „прогурају” такав закон. Повећање намета на нездраву храну разматрано је у САД и Немачкој, док се тренутно жива расправа води у Великој Британији где од гојазности пати свака четврта одрасла особа што је највиша стопа у Европи. Британска министарка здравља казала је да влада тренутно нема планове за увођење пореза на дебљину, али да преговара са произвођачима хране да смање количину масти, шећера и соли.

Противници додатног намета сматрају да то није решење и да се подизањем цене неће променити лоше навике људи. Неки чак тврде да ће се тиме још повећати гојазност, јер је за набавку и припрему здравих намирница потребно више времена, па ће им мање остати за вежбање. Против додатног опорезивања наводе пример алкохола и цигарета, за које је овакав намет већ уведен, а резултати показују да цена нема улогу код оних који су чести корисници. Као контрааргумент истиче се и то да гојазност није само последица конзумирања лоше хране, него нездравог стила живота уопште.

Према критеријумима СЗО, сви чији је индекс телесне масе (добија се када се тежина подели са квадратом висине у метрима) 30 и више сматрају се гојазним, а за оне са индексом вишим од 25 каже се да имају прекомерну тежину

А. Маринковић

-----------------------------------------------------------

У Србији 57 одсто грађана има проблеме с вишком килограма

Последњи подаци за Србију стари су пет година и показују да чак 57 одсто становништва има проблеме с вишком килограма, док је међу децом гојазно 15 одсто. Они којима тежина знатно угрожава здравље имају могућност да се хируршки ослободе вишка килограма о трошку здравственог осигурања.

Нутрициониста Милка Раичевић наводи да су главни узроци настанка вишка килограма једнолична исхрана, висококалорична и масна храна, претеран унос меса, недовољан унос воде, нередовни и преобилни оброци. Осим тога, ту су још и физичка неактивност, као и различита обољења која доводе до поремећаја. Тако су, на пример, депресивне особе више склоне гојењу. Она напомиње да је проблем вишка килограма посебно изражен код деце школског узраста.