До крова преко снова

Двособан стан се у центру Београда за 50.000 евра, колико су најчешће купци спремни да га плате, може купити само у сновима, кажу агенти за некретнине. За те паре "у кругу двојке" купцима евентуално може да се понуди гарсоњера од двадесетак квадрата. На Врачару је, уз велике муке, можда и могуће наћи једнособан стан у старој згради, осредњег квалитета, док се на ободу престонице за 50.000 евра могу купити и већи станови.

У Мајданпеку се по цени једне престоничке гарсоњере могу купити и четири стана! Двособни станови у огласима донедавно су се продавали по цени од 7.500 евра, а забележени су и случајеви да су већи станови куповани за мање пара. Сада се у огласима двособни станови у овом граду рудара крећу од 10.000 до 12.000. У Врању, каже Бобан Стоилковић, агент за некретнине, чак две куће на периферији могуће је купити за 50.000 евра.

– Код нас је понуда и даље већа од тражње. Углавном купци издвајају око 20.000 евра за решавање стамбеног питања. Квадрат у најужем центру града, у старој згради, кошта 500 евра. Новоградња може да достигне цену и до осамсто евра по квадрату – објашњава Стоилковић.

У Крагујевцу се квадрат у центру града креће од 800 до 1.000 евра, док је на периферији могуће пазарити стан са ценом од 600 евра по квадрату. Нови Сад је по ценама најближи Београду.

– Уз помоћ кредита, муштерије најчешће издвајају од 30.000 до 45.000 евра за стан. Тржиште је такво да обавезно, после зимског мировања, цене крену полако да расту – кажу у "Еуро некретнинама".

Да купује стан за себе и да при том има од 30.000 до 35.000 евра у џепу, Данијела Ковачић, власница нишке Агенције "The best House", не би часила часа.

– Купила бих га одмах. Како ствари стоје, цене у Нишу ће расти, па нема потребе за чекањем. У центру града се квадрат продаје за 1.000 до 1.200 евра. На периферији, у насељу Врежине, могуће је купити стан и за 450 до 480 евра. Најчешће су моје муштерије купци са кредитима, мада има и оних који продају већи стан за два мања – каже Ковачићева.

Према њеној рачуници, за 50.000 евра у граду на Нишави може се постати власник две гарсоњере у центру града или једне гарсоњере на периферији и једнособног стана у ужем градском језгру.

У Бањи Ковиљачи се за 30.000 евра може купити кућа од 180 квадрата, са окућницом, релативно нове градње, са два купатила и шест соба. На Дивчибарама за 20.000 евра може се постати власник викендице са осам ари плаца.

Иако се многи агенти слажу да је цена квадрата у Београду, насупрот ситуацији из унутрашњости, "пренадувана", засад нема изгледа да ће цене почети да падају. Према речима Јасне Дашић, директорке "Јадран" некретнина, најскупљи су станови око Кнез Михаилове улице где квадрат обавезно кошта више од 2.000 евра.

– У Новом Београду су цене у последње две године превише скочиле. Најјевтинији квадрат је на Видиковцу, Раковици, Миљаковцу и осталим местима на рубу града. Ту се може наћи квадрат јефтинији од 1.000 евра. Карабурма је крај који купци највише избегавају, што због старих зграда, што због недостатка централног грејања – каже Дашићева.

Мирослав Цветковић, директор Агенције "Цветковић-Рошков", каже да цене у Београду неће ни падати, ни расти , јер су већ дуже време стабилне. За разлику од многих његових колега, он не мисли да у престоници постоји диспропорција између понуде и тражње и тврди да – у Београду има довољно станова.

--------------------------------------------------------------------------

Зидање трошкова

Станови су у Србији скупи, објашњавају инвеститори, јер је "скупа и држава". Узимајући у обзир све трошкове, уколико грађевинско предузеће гради по закону, немогуће је да квадратни метар на периферији у новоизграђеној згради кошта мање од 1.200 евра, тврдили су нам неки наши саговорници који, међутим, нису хтели да им се име помиње у јавности.

Према подацима до којих смо незванично успели да дођемо, цена ипак може да буде и нижа од ове цифре и да се спусти на чак 700 евра, зависно од локације и квалитета градње.

Уколико парцела на коју се намерачио инвеститор има власника, који на тој локацији већ има неки објекат онда за трошкове расељавања градитељ мора да издвоји око 24 одсто. На израду пројектне документације одлази три процента, Електродистрибуцији два одсто, Водоводу и канализацији један одсто. На накнаду Дирекцији за грађевинско земљиште одлази 11 процената од цене квадрата, а на порез и провизију од 2,5 до три одсто. Трошкови изградње крећу се од 6,5 одсто до 21,5 одсто. Режијски трошкови учествују са 2,5 одсто, док су трошкови кредита инвеститора три одсто.

Министар Милан Париводић недавно се осврнуо и на цену комуналног опремања грађевинског земљишта и навео податак да се за изградњу зграде од 1.000 квадрата у Београду мора издвојити између 400.000 и 600.000 евра, док у Бечу то кошта око 200.000 евра, с том разликом што купац постаје власник земљишта, а у Београду може добити само право на коришћење.

Код староградње, објашњавају агенти за трговање некретнинама, цену у највећој мери одређује локација. Према речима Мирослава Цветковића, директора агенције "Цветковић–Рошков", важан је и квалитет градње, као и функционалност стана и архитектонско решење простора.

--------------------------------------------------------------------------

Ситуација у окружењу

У Загребу се цена квадрата креће од 1.500 до 2.000 евра, док се у Бањалуци квадратни метар продаје по цени од 1.000 до 1.500 евра. У Бечу, цена стана зависи од округа у коме се налази некретнина. Квадрат у центру достиже и неколико десетина хиљада евра. Ниже цене квадрата су на рубу Беча где у просеку коштају око 1.500 евра.

По скупоћи се, од европских престоница посебно издваја Москва где цена квадрата у просечним становима износи око 4.000 долара, а када су у питању елитне локације достиже и 5.000 долара. У предграђу руске престонице квадратни метар се креће од 3.800 до 4.000 долара.