Октобарске револуције

Октобар је, месец побуна и револуција. Пао је баш у сумрак цивилизације, како су предвидели и Нострадамус, и Басара на отварању Сајма књига. Крстарица „Аурора” се преселила на Волстрит. Нови морнари траже нешто што у природи не постоји – капитализам са људским ликом.

А Брњак и Јариње су постали нови Термопили, где шачица Срба јуначки чува кланац, док политичари, посебно они из опозиције, уновчују њихово јунаштво, алхемијски га претварајући у изборне гласове.

Арапи дижу револуције, али не на шестооктобарски начин него у стилу Вартоломејске ноћи или главосеча са Борнеа. Оне који су их гурнули у то, чувени Петричић је у једној октобарској „Политици” нацртао како људождерски играју око ТВ казана.

Београдски студенти протестују, али не на „шездесетосмашки” начин него по правилима загребачких свеучилиштараца!? За то време, средњошколци се не туку по правилима маркиза од Квинзберија него употребљавају безбол палице, ножеве, па и ватрено оружје. Хорде бесних момака се ваљају од стадиона до стадиона, а њима се придружују и чопори паса луталица, који су инстинктивно осетили да је дошло време уједања. Па нека после тврде како ни пас нема за шта да нас уједе.

Они прави криминалци све чешће одлазе у банке да подигну нечију уштеђевину. Али Србин је домишљат: процењује се да у сламарицама имамо више од три милијарде евра. И то је нека врста бунта.

Албанци из прешевске долине нису се пописали из бунта. Питам се како да се буни неко кога нема?

И наши фудбалски репрезентативци су имали необичан протест. У Љубљани су одбили да играју фудбал, него нешто што личи на то. Караџић се, упркос томе, држи много боље од Гадафија.

Добрица Ћосић је добио па онда није Нобелову награду, али сматрам да би је , из протеста због Ахтисарија, одбио са индигнацијом. Ја лично никада не бих одбио новчани износ те помало девастиране награде.

Најзад нешто што није из протеста: Сајам књига, то светско чудо на Балкану. То је једина вавилонска кула која говори једним језиком. Ове године португалским.

Обригадо ти, Боже!