О иницијативи Реком

Писмо подршке уметника и интелектуалаца из постјугословенских земаља оснивању Рекома, објављено 22. октобра у ,,Политици” и водећим дневним новинама региона, подстакло је Драгана Поповића и Миљенка Дерету из невладине организације Грађанске иницијативе да још једном јавно искажу свој став према тој иницијативи. Сто педесет и пет уметника и интелектуалаца затражило је од председника држава у региону да заједнички оснују Реком. Поповић на то реагује тврдњом, коју преноси ,,Политика” (у тексту „Реком осуђен на пропаст”, 24. октобра), да Статут који предлаже Коалиција за Реком садржи одредбе које се косе са уставима земаља региона.

Поповић не наводи наводно спорне одредбе Статута, као ни пример устава с којим нису у складу. Поред тога, Поповић у тексту ,,Статут Рекома против добре идеје”, објављеном 23. октобра. на интернет страници Б 92, износи да он лично није за приступ „утврђивању узрока ратова и ратних злочина”. Постављањем тог циља, сматра Поповић, цела идеја о Регионалној комисији је осуђена на пропаст. Одлучно најављује да од целе идеје нема ништа и због тога јер заговарање оснивања Регионалне комисије води мала група људи: „Када уска група људи покушава да прогура тако велику идеју она тешко пролази. Такав начин јавног заговарања није прошао нигде у свету, па неће ни на простору бивше СФРЈ”. Његов шеф, Миљенко Дерета, није упућен у одредбе Предлога статута Рекома али је сигуран да је „време показало да комисије заправо не решавају ништа”, како стоји у истом тексту.

С обзиром на то да Поповић и Дерета своје наводе не поткрепљују аргументима, не могу да полемишем са њима. Због тога указујем на неколико чињеница, које могу да допринесу, и њиховом, бољем увиду у процес Рекома.

Прво, Коалиција за Реком је 26. марта 2011. године усвојила Предлог статута Рекома, након трогодишњег консултативног процеса у којем је учествовало више од 6.000 активиста цивилног друштва, укључујући жртве, чланове породица несталих, судије, тужиоце и адвокате. Утврђивање чињеница о ратним злочинима и узрока рата су циљеви за које се залаже Коалиција за Реком. Остаје да видимо да ли ће то државе прихватити. Следи фаза у којој радне групе влада у региону треба да размотре Предлог статута комисије који предлаже Коалиција за Реком и кажу последњу реч о том питању. Ако државе закључе да је утврђивање узрока рата немогућ задатак за Регионалну комисију, као што мисли Поповић, онда у Статуту Рекома неће бити тог циља и задатка, независно од тога што је он садржан у Предлогу статута који предлаже Коалиција за Реком.

Друго, Коалиција за Реком није уска група људи: чине је 1.880 организација и појединаца из редова жртава и интелектуалаца; 550.000 грађана из постјугословенских земаља подржало је у јуну 2011. године Петицију за оснивање Рекома. Прослављени уметници и познати интелектуалци подржавају Иницијативу за оснивање Рекома. Процес јавног заговарања, усмерен према политичарима, почев од новембра 2011. водиће Регионални тим који чине професор Жарко Пуховски (Хрватска), професор Здравко Гребо и редитељ Дино Мустафић (БиХ), професорка Биљана Ванковска (Македонија), адвокат Азем Власи (Косово), новинар Игор Мекина (Словенија), новинар Душко Вуковић (Црна Гора) и новинар Динко Грухоњић и ја у Србији. Ја сам у тој групи пре свега због тога што сам покренула иницијативу.

Треће, у теорији и пракси транзиционе правде, прихваћено је да ресторативна правда (комисије за истину, истражне комисије, локалне иницијативе помирења) доприноси враћању достојанства жртвама, социјалној интеграцији бивших бораца и изградњи мира, као и да има потенцијал да спречи понављање злочина. Теоретичари и практичари који се баве транзицијом држава наследница некадашње СФРЈ сматрају да Реком може да отклони објективна ограничења кривичних суђења (дуго трајање, недовољни капацитети судова, старост, болест и умирање сведока и жртава) и да изгради чињеничну слику о томе шта се и зашто догодило на територији бивше Југославије од 1991. до 2001.

Четврто, политичари се нису, како тврде Поповић и Дерета, „задржали на декларативној подршци” Рекому. У јуну 2011. Влада Црне Горе формирала је радну групу за разматрање Иницијативе Реком. Следи фаза у којој ће остале владе у региону почети са формалним приступом Иницијативи Реком.

Пето, стручна јавност је и досад била активно ангажована у обликовању мандата Рекома, о чему сведоче бројне регионалне консултације одржаване од 2006. до усвајања Предлога статута Рекома, у марту 2011, доступне на интернет страници www.zarekom.org.

На крају, слажем се са Миљенком Деретом када каже да „дневна политика и даље омета многе процесе”. Идеја Рекома има потенцијал да спречи политичке манипулације бројем жртава и испредање националних митова о сукобима, како би регион најзад отпочео друштвени, а не дневнополитички процес помирења.

Директорка Фонда за хуманитарно право