Рата за кредит као кирија

Све више породица без крова над главом у Србији тражи кредите. Вишедеценијски дужнички "загрљај" сада им нуде готово све банке, само је важно имати довољно дубок џеп, али и храброст за такву "авантуру". И држава је прискочила субвенцијама намењеним млађима од 45 година, уз избор у еврима или швајцарским францима. Па, по вољи и сопственом ризику.

Уз преполовљено учешће, дуже рокове отплате, до 30 година, и нижу банкарску провизију, сведену на 0,5 одсто, стамбени зајмови, упркос ниском стандарду, ипак, постају све доступнији. Сада породица са просечним укупним примањима у Србији од око 50.000 динара, уколико нема других задужења, ипак може, наравно уз огромна одрицања, да отплаћује месечну рату од око 300 евра за кредит до 50.000 евра, на 20 година.

Камате су, наравно, најважнија ставка, али их конкуренција све више снижава. Номиналне камате за евре се тренутно крећу од 5,5 до осам одсто, а тако рећи до јуче су ишле до 14 одсто годишње. За кредите индексиране у швајцарским францима су још ниже – од 4,30 до 5,5 одсто. Због пада интересних стопа, које су најниже управо за стамбене кредите, рата је пала за више од 30 одсто.

Национална корпорација за осигурање стамбених кредита је допринела, како истиче директор Александар Јовић, да се банкарске камате значајно снизе, за око три процента. Корпорација, која за осигурање кредита наплаћује провизију од 1,5 до 3,9 одсто, каже, у сарадњи са банкама, смањила је учешће на 10 одсто, а код кредита са субвенцијом на само пет одсто. Банкарска понуда је широка, а процедура све једноставнија, али главни проблем је – слаба понуда некретнина.

– Решење проблема је у активирању локација на периферији са потенцијалом за велики број стамбених јединица и то изградњом првенствено саобраћајне инфраструктуре. Цена квадрата стана на таквим локацијама морала би бити осетно нижа од цене која је сада на тржишту. Тако би се омогућило и онима са мањим примањима да пре дођу до стана – каже директор Националне корпорације у коју, из 18 банака са којима је потписан уговор, свакодневно стиже стотинак захтева за осигурање кредита.

Банкари тврде да, бар за сада, нема проблема у отплати. Искуство земаља у региону показује да дужничке бриге настају између четврте и седме године, а како је у Србији дугорочно кредитирање масовније почело тек од 2005. проблеми би, дакле, могли почети од 2009. године.

За кредит у самом старту треба имати новац. Рецимо, такса за упис хипотеке сада кошта око 4.000 динара, а била је око 50.000 динара. Ваља платити и вештака за процену некретнине око стотинак евра, суд наплаћује оверу уговора максимално 26.000 динара.

Највеће интересовање је за зајмове са субвенцијом, осигуране преко Корпорације и дужим роком отплате. Које предности нуде банке које су у врху по броју одобрених кредита?

Рајфајзен банка, осим у еврима, кредите одобрава и у швајцарцима (изузев субвенционисаних, али се и та могућност очекује ускоро). Може се добити кредит за куповину станова у изградњи и неукњижених, као и потврда о прелиминарно одобреном зајму, а потом тражити некретнина.

Сви кредити у банка Интези су, уз хипотеку, индексирани у еврима, а отплаћују се по средњем курсу НБС. Банка омогућује превремену отплату, до 20 одсто од износа кредита годишње без накнаде. Једна од предности јесте да се капара продавцу третира као учешће у кредиту. То практично значи да се мора истовремено издвајати новац за капару и за учешће у кредиту, односно да се кредитира разлика до пуне купопродајне цене непокретности. Отворена су и два специјализована центра за стамбене кредите где се добија и бесплатно посредовање са грађевинским фирмама и агенцијама за некретнине. Просечан износ одобреног кредита у Београду је 40.000, а у унутрашњости око 25.000 евра.

Сосијете женерал одобрава кредите без жираната и учешћа уз, како тврде, веома повољне камате, ефективна је 7,03 одсто.

У Уникредит банци кредите без жираната, учешћа и депозита могу узети и старији од 45 година. Хипотека се може ставити на било коју укњижену непокретност чија је вредност већа за 30 одсто. Иван Радојчић, члан Извршног одбора те банке, не дели мишљење да су кредити индексирани у швајцарцима толико ризични. Уз напомену да раст каматне стопе на швајцарски франак прати раст камате на евро, додаје да једино динарски кредити не носе курсни ризик. У сваком случају, корисници имају могућност да се у било које време одлуче да кредит пребаце у евре без икаквог трошка и на тај начин су заштићени од евентуалног наглог скока камате на франак.

У ЕФГ Еуробанци штедионици, која нуди кредите и са хипотеком на неукњижене објекте и без обавезе преноса плате, такође тврде да се валутни ризици за кредите у францима, за које су камате, како истичу, ниже и повољније, превазилазе заштитном клаузулом.

--------------------------------------------------------------------------

Паре из државне касе

Национална корпорација је од почетка 2005. осигурала око 12.000 кредита у износу од 338 милиона евра. Око 45 одсто укупно одобрених зајмова је индексирано у швајцарским францима. Скоро 30 одсто су субвенционисани, а одобрено је 3233 кредита.

– Држава је за субвенционисане станове Уредбом о привременом финансирању издвојила за сваки квартал по 350 милиона динара, што до 30. јуна износи 700 милиона динара, а од те суме остало је око 450 милиона – каже Александар Јовић и подсећа да право на повољније кредите имају грађани без стана и нето платом до 100.000 динара.

--------------------------------------------------------------------------

Све више кредита

Да је тржиште стамбених кредита у експанзији потврђују из банака на основу броја примљених захтева у првом кварталу. Еуробанка ЕФГ штедионица, која је лане одобрила око 1.800 кредита, добија све више захтева у овој години. Рајфајзен банка је у овој години одобрила дупло већи број зајмова у односу на исти период лане, када је било укупно 1250. Комерцијална банка је у првом кварталу одобрила више кредита за 35 одсто у односу на исти период претходне године.