Пази, леђа!

После трећине првенства фудбалери Црвене звезде заостају за Партизаном четири бода. То није разлика због које се дижу руке од борбе за титулу, али начин на који је дошло до ње захтева од „црвено-белих” да обнове неке лекције из школе фудбала.

У Звезди с правом жале за неискоришћеним приликама у првих четврт сата игре у Ужицу. Међутим, нико јој није крив што њени играчи нису присебни када је најпотребније.

Зашто је то тако ми можемо да нагађамо, а њен тренер мора да нађе лек. Да ли су несуђени стрелци деконцентрисани, да ли их „лопта неће” или нису дорасли задатку то су питања на која би за „црвено-беле” било добро да што пре нађу одговор.

Против Слободе је, ако се гледа шире од резултата (1:1), било и нечега што може да охрабри оне којима је Звезда на срцу. Потврдило се да је игра преко крила делотворна против бункера. Не само гол, него и остале прилике су настале после убацивања са стране. У томе се нарочито истакао Марко Вешовић, али једна ласта не чини пролеће.

Везни ред је, по обичају, превише „ишао на сигурно” што је омогућавало противнику да прочита његове намере и правовремено се нађе тамо где треба.

Звездине одбране у неколико махова као да није ни било, па је Бајковић вадио кестење из ватре. Примљени гол не иде њему на душу, него неким његовим саиграчима, који су затајили у критичном тренутку. Неки су урадили оно што не треба, а други нису учинили оно што треба.

Некада је била права реткост да прволигашки играч, поготово онај који игра у Црвеној звезди, не зна да ли му прети опасност слеђа. Сада су, малтене, криви саиграчи што га нису упозорили: „Пази, леђа!” Или што га нису обавестили да га с те стране не вреба опасност.

У Ужицу, мало пре гола за Слободу, Рељић је без икакве потребе избацио лопту у корнер. Био је само неколико метара од гола и могао је да је пусти да изађе у гол-аут, јер је најближи ужички фудбалер био предалеко.

Звезда тада није платила цех што њен бек није био присебан, али јесте касније. Поново у свом шеснаестерцу није знао где се налази играч кога он треба да чува. Крајњим напором је избио лопту, иако је могао да је испрати у гол-аут или чак и да је смири.

Кад је већ одлучио да је избије учинио је то мимо свих правила – просто ју је у луку убацио у казнени простор свог тима. Она је пала право на ногу Касалици, који ју је из волеја, потпуно неометан, у маниру класичног енглеског центарфора, као из праћке послао у Звездину мрежу.

Поред Рељића који је „урадио више него што је требало” погрешило је још неколико фудбалера „црвено-белих”. Уместо да неко од њих крене на лопту да је избаци или бар да засмета голгетеру Ужичана они су само посматрали шта се дешава као да су обични гледаоци. Нема фудбалске школе која би тако нешто саветовала својим полазницима.

Мала грешка овог, мала грешка оног, и табела показује колико то кошта. И зато је од сада за Звездине играче свака утакмица – бити или не бити.

И. Цветковић

-----------------------------------------------------------

За Звезду више нема лаких противника

После жреба за четвртфинале Купа Србије у фудбалу, у које је Црвена звезда ушла кроз иглене уши (голом из пенала у последњем минуту на свом стадиону против Баната) њен тренер Роберт Просинечки је изјавио:

– Не постоје лаки противници у Купу. Мислим да смо се ми у претходној рунди у то најбоље уверили. Добро је што играмо код куће. Самим тим смо фаворити против Смедерева, али мораћемо да дамо максимум како бисмо прошли у полуфинале.