Рекао сам Брајанту: убићу те

У врелу кошаркашку јесен у САД (траје обустава рада у НБА, а решење није на видику) од јуче се укључио и легендарни центар Шакил О Нил (216 центиметара и 148 килограма, рођен 6. марта 1972.), најављујући за средину новембра објављивање аутобиографије „Нецензурисани Шак: моја прича”.

Један од најбољих центара најјачег глобалног надметања провео је у лиги 19 лета, а пензионисао се у јуну ове године. Није отишао далеко од баскета: постао је коментатор тв-мреже Ти Ен Ти.

У ризници трофеја најзначајније место му заузимају четири шампионска прстена (три са Лејкерсима и један са Мајамијем). Колекцији вредност подижу и МВП титула најуспешнијег играча Лиге 2000., три узастопна (2000, 2001. и 2002.) МВП плеј- оф признања, 15 учешћа на „ол – стар” сусретима, итд. Поводом прославе пет деценија НБА 1996. изабран међу 50 најбољих кошаркаша лиге свих времена.

Паралелно са остварењима на терену окушао се и у Холивуду (носеће улоге у три филма, плус појављивање у још неколико), на телевизији (ауторски шоу, гостовања у многобројним емисијама) као и на естради (пет реп албума, први из 1993. продат у више од милион примерака).

Познат по оштром језику и жељи да стално буде у центру пажње О Нил је већ у одломцима мемоара најавио буру.

О Нил и Коби Брајант су у Лејкерсима до 2004. освојили три титуле, али су њихови односи увек били оптерећени љубомором, сујетом и драмом. Из О Ниловог угла Брајант је наравно, највећи кривац: „Уочи првенства 2003/04 обојица смо били нервозни, ја због тога што нисам продужио уговор, он јер је могао да оде у затвор (убрзо су одбачене све оптужбе да је силовао рецепционарку једног хотела у Колораду). Тренер (Фил Џексон) нам је рекао да клуб неће трпети наше јавно препуцавање и да ћемо ако наставимо бити кажњени. Мислио сам да су секире закопане, али неколико сати после овог разговора Коби је у тв-интервјуу рекао да сам дебео, ван форме и да преувеличавам повреду. Киптео сам од беса и јавном сам му пред свим момцима на тренингу следећег дана рекао да ћу га убити ако настави тако да прича. Он је слегао раменима и одговорио: „Како хоћеш.”

О Нил није оставио по страни ни Леброна Џејмса са којим је носио једно време дрес Кливленда:„Он је велика звезда, као што сам био ја у Лејкерсима, доминантан у лиги. Наш тренер Мајк Браун је добар човек, али није смео ништа да зуцне против Леброна. Убеђен сам да га Џејмс није уопште слушао док је објашњавао тактику за мечеве, као што неће ни Брајант у Лејкерсима када једном почне шампионат.

О свом сукобу са тренером Патом Рајлијем у Мајамију О Нил пише ово: „Рајли је те 2008. због слабих резултата био веома нервозан. На један тренинг Вилијамс је закаснио десетак секунди а он је завриштао: „Марш напоље”. Рекао сам да нам је сада јединство најпотребније, а он ми је одбрусио да и ја могу да се губим. Узвратио сам му речима „што ме ти не избациш” и кренуо ка њему. Покушали су саиграчи да ме спрече, али сам их одгурнуо, унео се лицем у његово и почели смо један другом да говоримо „ј... се”. Некако се све стишало, али сам убрзо прослеђен у Феникс.

Док је био у Бостону О Нил је забележио и занимљив детаљ када су се играчи Селтикса срели са председником Бараком Обамом. Први човек Америке, иначе љубитељ игре под обручима, питао је изванредног шутера Реја Алена када ће да научи плејмекера Раџона Ронда да шутира. „Кевин Гарнет ми је казао да су председникове речи погодиле Ронда и он је у наредних шест сусрета покушавао из свих позиција да убаци лопту у кош, али је имао катастрофалан проценат од само 28 одсто убачаја.”

Ово су тек детаљи откривени да привуку потрошаче и вероватно у књизи има још много сличних пикантерија. За сада се нико од „прозваних” није огласио у медијима.