Речи и менталитет

Наша колективна језичка пракса је таква да не размишљамо о речима, о њиховом стварном пореклу и значењу. Тако настају ситуације у којима друге људе нехотице вређамо, а да то они и не примећују. Често несвесно користимо непријатељске речи којима хранимо негативне са другима.

Једна од таквих, често коришћених речи јестереч бре, која у ствари значи магарац. И зато израз: „Еј, бре!” у ствари значи: „Еј, магарче!” А рећи некоме да је магарац јесте директна увреда, јасан израз презира. Можемо само претпоставити са су наши далеки преци почели да говоре једни другима оно што су чули од Турака, али нема оправдања да се та реч користи данас, па да чак буде и део националног језичког идентитета. Када се једна, иначе одлична,емисија јавног сервиса која се бави политичким елитама зове „Шта радите, бре?” онда то јесте разлог да размишљамо о једној врсти несвесног националног самопрезира. А да бисмо то колективно освестили и исправили, најбоље је да се, када вам неко каже бре, увредите и то јасно покажете.

Други пример је безбрижно коришћење презриве речи инвалид за оне који су хендикепирани или имају посебне потребе. Ова реч је сложеница која дословно значи „без вредности”. И зато сваки пут када је употребимо, ми опет показујемо презир, јер неке људе означавамо као безвредне. Некада давно су се том речју означавали они који због одређеног недостатка нису били неспособни за војну службу или за рад. Данас је њена употреба неприхватљива, али је наши људи широко користе не размишљајући о њеном правом значењу. Ствари ће се променити када хендикепиране особе почну да се вређају.

Важно је колективно бркање израза завидан и узоран. Завидан долази од зависти, дакле непријатељског односа, а узоран је повезана са односом поштовања и жеље да се буде као особа која је узор. Када кажемо да је неко, уместо на узорном, на завидном нивоу, ми позивамо менталну слику непријатељства у којој је тај толико добар да други пуцају од муке и зелене од зависти. А после се чудимо зашто је код нас толико људи које туђи успех боли зато што га завидећи претварају у доживљај сопственог неуспеха.

Врхунац ових колективних психолошких самосаботажа јесте то што смо реч уверити потпуно заменили речју убедити. Као у речима безбедан, обезбедити, набедити, победити и у речи убедити корен је реч и појам беда. Убедити дословно значи „ставити некога у беду”. И зато када кажемо да је неко убедљиво најбољи, то значи да је друге ставио у беду, да их је победио, ставио беду на њих. Када вас неко у нешто убеђује, сетите се да вас уверава, да не жели да вас ували у беду.

Колумне др Миливојевића објављене у нашем листу, „Психополис” је објавио у књизи „Уловити љубав”.