Легат за будућност

Велика сала Студентског културног центра вечерас ће бити место на којем ће се, како то већ традиција налаже, окупити некадашње чланове „Екатарине Велике”, њихови пријатељи, гости и, наравно, бројни поштоваоци прерано преминулог фронтмена овог култног београдског састава – Милана Младеновића.

Тачно 17 година после смрти једног од најзначајнијих музичких аутора бивше СФРЈ, Марко Миливојевић Нафта, бубњар, Драгиша Ускоковић Ћима, бас-гитара, Теодор Јани, продуцент ЕКВ-а на четири албума, Тања Јовићевић, некадашњи пратећи вокал састава, појачани клавијатуристомДејаном Томовићем, певачем Александром Сарајлићем и гитаристом Предрагом Стевовићем, понудиће публици музичку ретроспективу ЕКВ-а, свирајући песме из разних фаза кроз које је Младеновић током кратког али плодног професионалног живота прошао.

– На овом концерту, који јепостао традиционалан, желимо да покажемо како је Милан схватао град, како га је откривао, како је урбани начин размишљања пропагирао и делио га са клинцима – каже Марко Миливојевић, некадашњи бубњар ЕКВ-а, признајући да је за њега овај састав био попут свемирског брода у који се укрцао.

– Био је као нека уметничка радионица у којој су сви били на високом нивоу, како креативном тако и људском. И мене је то много променило. Био сам десет година млађи од њих, имао сам тада нешто више од двадесет година. Волели су ме, волео сам и ја њих. И данас је остао траг у мом животу, и то не само музичком – каже Марко сматрајући да је ЕКВ још давних година поставила стандарде како треба уметнички делати.

Миливојевић је претходних вечери свирао на сличним концертима у Миланову част, у Тузлии Сарајеву, заједно са Тањом Јовићевић која је ЕКВ-у певала пратеће вокале, и домаћој публици се наметнула фантастичним гласом као певачица „Октобра 1864”.

– У целу ту причу са „Екатарином” ушла сам као Миланова пријатељица. Многи не желе да признају да је Милан био велики певач, а ја сам имала то ретко задовољство да певам са њим. Период рада са Миланом и осталима из састава био је период велике слободе и музичког истраживања. И можда тек сада схватам целу ту причу на прави начин. ЕКВ је оставио печат у свом времену, али и легат за будућност. У периоду музичког хаоса остављене су проверене музичке вредности, оне у које ми верујемо – каже Тања Јовићевић.

На вечерашњем концерту од 21 сат појавиће се и гости изненађења. Организатор и менаџер Саша Стојановић открио је само једно име – глумца Милоша Влалукина.

С. Чикарић

-----------------------------------------------------------

Последње збогом

„Ја теби читам последње слово, ја теби, а ко мени? Сада си отишао да би се негде родио. Звук, снага и енергија! Ти ме чујеш сад. Растанак је и поновни састанак, пуно љубави је отишло са тобом, то што се сада не видимо, не значи да нисмо заједно. Овде је много људи да те испрати, твоји људи… Дечак из воде у пурпурним дубинама стварне музике, нека буде лепо, нека буде истинито, нека се чује… Само један пут води до правде, као што су и све речи биле на твојој страни, и ветар, и земља, и дах. Нека ово буде доста, нека ово буде са мером, видимо се…” речи су којима се од Милана опростио музичар и његов дугогодишњи пријатељ Зоран Костић Цане.

-----------------------------------------------------------

Горки стихови, ведар дух

После три месеца борбе са раком панкреаса, 5. новембра 1994, умро је Милан Младеновић. Имао је 36 година. Иако је већина његових стихова обојена горким и опорим тоном, до краја је чувао ведар дух.Неколико месеци пред смрт, у лето 1994, Милан са дугогодишњим пријатељем Митром Суботићем Субом и неколико бразилских музичара снима албум „AngelsBreath”, неку врсту психоделичног самба-рока са балканским утицајем, како је тада Милан изјавио. После концерта ЕКВ-а на фестивалу у Будви, Милан је пребачен у болницу. Пре него што се плоча „Angel sBreath” појавила у продаји, Милан је отишао у вечност.

-----------------------------------------------------------

Мир, брате, мир

Почетком југословенских ратова, 1992, са члановима група „Партибрејкерс” и „Електрични оргазам” Милан је формирао пројекат „Римтутитуки” чија је музичка активност била концентрисана на антиратну пропаганду. Њихов најпознатији сингл „Слушај вамо!” са кључним рефреном „Мир, брате, мир” издао је Б92, а промовисан је концертом на камиону који је кружио улицама Београда.