Ђорђевић: Бенетон ми је вратио страст

Пар месеци пошто је скинуо патике и окачио дрес у свлачионици, Александар Ђорђевић је обукао Арманијево одело и сео на тренерску клупу с „лептирићима” у стомаку. Ипак, играчку енергију и инерцију која га је повукла није успео да каналише у смеру у ком је желео и ударио је у препреку. Руководство клуба из Милана није имало слуха да препозна и испрати његово виђење кошарке и на крају сезоне дошло је до растанка. Ипак, одлука да одустане од тренерског посла, била је готово шокантна, јер један од најбољих европских кошаркаша свих времена, „типован” је од стране својих учитеља и јавности као будући врхунски стручњак.

Летошња вест да се после пет година враћа, уоквирена уговором с клубом из Тревиза, обрадовала је љубитеље кошарке, али пред њим је ни мало лак задатак, да од „разједињених боја” великог италијанског клуба (породица Бенетон је одлучила да повуче све акције из спортских клубова) направи још једну узбудљиву и упечатљиву причу.

– Знам да су се многи чудили када сам се одрекао тренерског посла, али у Милану ми је ишчезла љубав према кошарци. Позив из Тревиза вратио ми је страст иако се клуб налази у деликатној ситуацији, јер ће после 29 година остати без подршке Бенетона и практично добити новог власника. Као и у свакој компанији која је на продају и овде се своде рачуни, али тим, тренер и људи који воде бригу о клубу шаљу јасну поруку да имамо озбиљне планове. Иако је буџет преполовљен, радом, односом и оним што показујемо на паркету стекли смо симпатије и респект навијача, медија и ривала – објаснио је Ђорђевић (44 године).

Никад није бацао прашину у очи, као играч изражавао се конкретно, такав је и као тренер. Изазов је радити с тимом у ком је чак осам играча старости од 17 до 24 године и неискусним странцима, дебитантима у европској кошарци. Није само његова играчка величина оно што ову причу чини убедљивом, већ моћ да играчи после сваког тренинга или меча изађу из дворане с уверењем да су постали бољи.

– Направили смо сјајну атмосферу и усели да се наметнемо публици и јавности као ратнички тим који у сваку утакмицу улази са жељом да победи и квалитетније и богатије. У овом послу нема компромиса и моји играчи то знају. Не дозвољавам да ни секунд на паркету проведу узалуд, инсистирам на усавршавању и подизању прага амбиција јер једино тако можемо напред.

Кроз Бенетон су продефиловали многи врхунски играчи попут Дел Негра, Кукоча, Тигла, Вулдриџа, Наумовског, Ребраче, Еднија, а био је ексклузиван и у довођењу тренерских величина. Ђорђевић добро зна какав капитал су оставили Дантони, Обрадовић или Месина и нема оптерећење славних претходника јер је кренуо практично од нуле. Али, ко зна...

– Играчи су још увек импресионирани оним што сам постигао док сам играо. Стално нешто запиткују, али клоним се тих прича јер сам ставио тачку. Покажем им понекад оно што је неопходно, али бежим од лопте, мада бих изрекао лаж да ме још не привлачи. У тренерски посао сада улазим „ресетован”, потпуно чисте главе. Играчи ми верују кад им кажем да не играју имена и буџети и заиста смо на правом путу.

Контроверзан је податак да у време највеће финансијске кризе кошарка у Европи доживљава ренесансу. Никад више квалитетних играча, тимова публике и спонзора. Еуфорија је захватила и Италију у којој је годинама владала права чамотиња, а доминација Монтепаскија постала готово неподношљива. Разлог је и штрајк у НБА, сазнање играча из постојбине кошарке да се и у Европи игра врхунска кошарка.

– Овде више нема недодирљивих, мада је клуб из Сијене и даље фаворит. Армани, Казерта, Канту, Авелино, Варезе, Монтегранаро су направили тимове за респект, али сви ће морати на паркету да покажу да су бољи од Бенетона.

Долазак играча из НБА појачао је интересовање за кошарку и у Србији, а Ђорђевић помно прати шта се догађа у домовини.

– Партизан је направио феноменалну екипу. Довели су Пековића, Радуљицу, Мачвана и Чакаревића и уз неколицину изузетно талентованих момака задржаће висок ниво игре и резултата. И људи у Евролиги схватили су да је Партизан реалност и спремају им А лиценцу коју су одавно заслужили. И њима је у интересу да једна историјска екипа буде стално унутра. Повратак Светислава Пешића је вишеструко користан за нашу кошарку, наравно највише за Црвену звезду. Заслужио је толику пажњу као тренер и човек, посебно енергијом којом зрачи. Све његове поруке су веома јасне, а многих се сећам још из времена када сам био најмлађи у тиму који је водио на некој Балканијади. Сада то користим у Бенетону, а не ради се само о кошаркашким учењима, већ много дубљим, људским. Велика је ствар што су довели и играча попут Морисона, јер много је важно да навијачи имају играчке идоле.

Неуспех репрезентације на Европском првенству у Литванији Ђорђевић једним делом објашњава и недефинисаним амбицијама већине младих играча који за две године од Пољске нису направили значајнији помак у игри. Зато им упућује јасну поруку.

– Свако од њих мора да се запита да ли су исцрпли амбиције потписивањем добрих уговора и клупским каријерама или постоји још простора за рад, жртву и подизање нивоа квалитета. Сигурно није добро за нашу кошарку што пропуштамо Лондон, али то је реалност. У односу на крајњи резултат мора да постоји много индивидуалних одговорности и нико не може да побегне од тога. Морамо да засучемо рукаве, креирамо нови амбијент, амбиције и пружимо шансу играчима који немају дилему ка ком циљу иду – јасан је био Александар Ђорђевић.

М. Стојаковић

-----------------------------------------------------------

Плакао кад је гледао филм

Недавно је премијерно приказан документарни филм о путешествију кошаркаша Партизана до европског трона у Истанбулу 1992. Због санкција УН, „црно-бели” су мечеве као домаћини играли у Фуенлабради, а као у бајци, све је завршено „тројком” Ђорђевића. Филм је направила француски „Канал плус” на шпанском језику, а о подвигу без преседана у европској кошарци говорили су готово сви актери, од тренера дебитанта Жељка Обрадовића, до „божије руке” Александра Ђорђевића.

– Добио сам копију филма и исплакао се као човек. Тек после свих ових година може да се укапира стварна тежина тог резултата. И моји играчи у Бенетону имали су низ питања на ову тему, а најкраћи одговор је да су рад и амбиција на највишој лествици кључне речи за врхунска достигнућа – истакао је Ђорђевић.

-----------------------------------------------------------

Селектор, што да не

Позивали су га у стручни штаб репрезентације Зоран Славнић и Душан Ивковић, али тада је био ван кошарке, угушених тренерских амбиција. Много пута је говорио за „Политику” на ову тему, али сада је извесно да је Ђорђевић перспектива у улози селектора Србије. У контакту је са Дејаном Бодирогом, али, како каже, њихови разговори су искључиво пријатељског карактера.

– Наравно, најчешће је тема кошарка. Анализирао је оно што се догодило у Литванији, а ја сам рекао шта мислим. Оно у чему се слажемо да смо пустили Шпанце да десет година доминирају европском кошарком. Што се тиче мог евентуалног ангажмана, не бежим од тога апсолутно. Сваком тренеру је амбиција да буде на челу наше репрезентације . То потписујем, чак и странцима. Српска клупа је изузетно престижна и много може да пружи – нагласио је Ђорђевић.