Стефан Шорак као некад Новак Ђоковић

Стефан Шорак, тинејџер из Кикинде, је ново име у европском пливању. У друштво најбољих пливача Старог континента упливао је крајем прошлог месеца на три такмичења Светског купа. У Стокхолму је био други на 400 метара краул и други на 1.500 метара краул. У Москви први на 1.500 метара краул, а у Берлину трећи на 400 метара краул!

Рођен је 26. марта 1992. у Кикинди. Висок је 192 цм. Прошлог јуна је завршио гимназију. Члан је локалног пливачког клуба Банат.

Мој саговорник је Бранислав Шорак, Стефанов отац, дипломирани инжењер рударства, који са супругом Розалијом, вишом медицинском сестром, живи у Кикинди, а деца су им на две стране: ћерка Леа завршава Филолошки факултет у Београду, а Стефан је сад у Дубаију, у клубу Хамилтон који води енглески пливачки тренер Крис Тајди.

Како школујете децу?

Тешко. Ћерка прави трошкове који су нормални, али са сином је то друга ситуација. Сналазимо се као некад родитељи Новака Ђоковића. Ни од кога немамо финансијску помоћ. Пролазимо кроз све финансијске проблеме које, уз много мука, засад, решавамо у ходу, па и уз помоћ пријатеља. То је, на жалост, у Србији, судбина родитеља талентоване деце у свим делатностима.

Кад је Стефан постао пливач?

У деветој години је, после играња кошарке, у коју сам га одвео као бивши кошаркаш, одлучио да, ипак, буде пливач. И ја сам ту његову одлуку поштовао уз услов да све у животу мора да ради озбиљно! Од тада је освојио 48 титула првака и оборио 72 државна рекорда у – свим категоријама!

Где је он сад на европској табели?

Стефан је тренутно шести пливач Европе на 400 метара краул. На 1500 метара краул био би, са резултатом из Москве (15,04, 07.), осми на прошлом Првенству Европе, а на 800 метара краул сад је десети пливач Европе. Ови резултати на Светском купу убацили су га у врх европског пливања. Наш циљ је да на свим наредним такмичењима уђе у финале, а у тим тркама све је могуће, па и оно што је његов тренутни циљ – испуњавање норме за одлазак на Олимпијске игре. То ће, верујемо, учини до јуна.

Он је у Дубаију, а факултет?

Ове школске године ће „заборавити” на учење због припрема за сва такмичења и могући одлазак на Олимпијске игре у Лондон (јул 2012). Планирали смо да Стефан, на припреме, иде у Америку, али због наставка рада са енглеским тренером Крисом Тајдијем одлучили смо да оде у Дубаи. Први део њихове сарадње почео је пре годину дана. Био је то дописни тренинг! Стефан је био у Кикинди, а Тајди му је сваки дан, из Дубаија, писмено давао задатке за тренинг. Сад су, од августа обојица у Дубаију и резултати те сарадње биле су ове трке у Стокхолму, Москви и Берлину.

Ко је Крис Тајди?

Он је био веома добар енглески пливач, прсаш, који је у Дубаију, у клубу Хамилтон, први тренер. Има тридесетак година. Од 2008. ради у том клубу. Нема породицу. Ту је са девојком. У раду му помаже друг из Енглеске, специјалиста за стицање снаге у теретани. Тајди ништа не импровизује ни у току тренинга ни у односу према пливачима, па тим животним ставом изазива спонтано поштовање свих учесника у тој „игри”. А нама, у Дубаију, несебичну помоћ, пружа и породица Стјепановић, чији син Веља је јуниорски првак Европе на 100 метара слободним и на 100 метара делфин стилом.

Колико Вас Стефаново пливање кошта?

Боље да вам не кажем. Плаћам у Дубаију стан, храну, рад.... Ево само један податак: Сад кад је путовао у Стокхолм, Москву и Берлин и само авио карте коштају 1.440 евра, а где су храна, смештај, тренинзи, транзитни трошкови...

Да ли Вам је држава нудила помоћ?

Ни у време кад је Стефан обарао државне рекорде, а ни сад, немамо понуду ни за какву финансијску помоћ од било које организације. Молио сам Спортски савез Србије за помоћ, али они нису имали пара. Додуше, Олимпијски комитет га је пре десетак дана уписао на листу оних чији учинак се прати, па би, после следећих такмичења, можда могли да очекујемо неку помоћ. Али, засад, сем честитки за све успехе, немамо ни од кога неку опипљивију подршку. Ипак не одустајемо од борбе. Радићемо тако док можемо, а после – видећемо.

Како Стефан живи у Дубаију?

У изнајмљеном стану је са једним Енглезом, пливачем. Имају своје собе, а кухиња и купатило су заједнички. Сами спремају себи доручак, ручак и вечеру и све ужине које морају да имају. Једу само прописану храну. Забрањено им је да користе ресторане брзе хране. Све ово раде само зато што тренер Крис Тајди тражи од пливача апсолутну спремност за све – и у базену и ван њега.

Кад му почиње радни дан?

Врло рано. Диже се у 4,40, а први тренинг му почиње у 5,30 и траје два и по сата. Затим одлази у теретану на истезање и вежбање. У међувремену припреми ручак, а после ручка се два сата одмара. Затим одлази у клуб и помаже тренерима у раду са децом. И после тога има дужи пливачки тренинг, па одмор, гледа телевизију, Интернет... Једини слободан дан му је субота кад одлази на ручак до породице Стјепановић.

А да ли Стефан има девојку?

Колико ја знам нема. Која девојка може да прати момка који сваки дан живи у води по шест сати. Она би могла само да буде ту негде поред базена. Али, знам да је и овде, у Кикинди, имао много симпатија. Био је у гимназији омиљен лик...