Дуг и кривудав пут „Битлса”

Вечна љубав према „Битлсима” била је пресудна за проф. Александра С. Јанковића, који на Факултету драмских уметности у Београду предаје популарну културу, историју филма и историју српског филма, када је трагао за темом своје докторске дисертације.

– У том трагању, схватио сам да могу да се бавим нечим чиме се, заправо, бавим целог живота. Две деценије сам филмски и рок-критичар и било ми је најлогичније да се бавим „Битлсима”. Они су све време били ту, а ја то нисам желео да видим. Као да сам се бојао да академизујем нешто што толико волим и ценим, а што је најлогичнији корак. Тако је 2007. „рођена” дисертација „Битлси као културни артефакт”, која је две године касније преточена и у књигу „Дуг и кривудав пут / Битлси као културни артефакт” – објашњава аутор проф. Александар С. Јанковић, који је недавно представио и друго, допуњено издање књиге – овај пут са црвеним омотом.

– Прво издање је имало плави омот, симболизујући компилације „Битлса”. Оба омота радио је наш познати цртач, аниматор, професор на Факултету примењене уметности Растко Ћирић – каже Јанковић.

Аутор се у књизи бави анализом филмова у којима играју Пол, Џон, Џорџ и Ринго, од 1964. до 1970. године, анегдотама са снимања, као и наслеђем популарне културе од Елвиса Преслија до данас.

Александар С. Јанковић

– Када сам трагао за темом, схватио сам да је мало књига написано о њиховом раду на филму. До средине 2000, нико се није систематично и аналитички осврнуо на пет филмова који су снимљени са њима. Сви ови филмови су мање-више различитог жанра. Примера ради, „A Hard Days Night” много је више повезан са наслеђима француског новог таласа него што се зна, „Help” је најавио Монтипајтоне који ће се појавити четири године по настанку филма, а „Yellow submarine” је цртани филм, нека врста антидизнијевске естетике – објашњава Јанковић у чијој књизи има доста анегдота са снимања ових филмова, као и интервјуа са популарном четворком.

– Књига је писана да буде уџбеник. Наслов сам преузео из њихове песме, заправо, цитирао сам наслов песме, јер сматрам да он симболизује и њихову каријеру, а и моје дуго истраживање и писање дисертације – каже аутор и додаје да на промоцијама „Дугог и кривудавог пута” уз њега увек гостују и рок-музичари који свирају обраде вечних хитова ливерпулских буба.

----------------------------------------------

Феномен популарне културе

„Битлси као културни артефакт” је друго допуњено и измењено издање књиге која представља озбиљни пионирски спис о аспектима за пад непопуларне културе код нас, писан на српском језику.

Феномен популарне културе и „Битлса” у Србији је прилично сујеверно схваћен, а уживаоци и познаваоци поп-културе су ближи некој криптичној елитистичкој секти него условној масовности иницијалне идеје популарног. Иако су у Британији и Америци слављени као артефакт првокласне културне комуникације, код нас је поремећај културне мапе условио неке занимљиве потресе после којих „Битлси” свакако нису ни упола толико битни колико би требало.

----------------------------------------------

Пет најбољих играних филмова о „бубама”

1. „The Two of Us” (2000): драма о последњем сусрету Мекартнија и Ленона крајем седамдесетих. Катарза за најокорелије обожаваоце.

2. „Rutles” (1978): сатиричан поглед на „Битлсе” од стране Пајтоновца Ерика Ајдла. Џорџ Харисон у епизодној улози, и као продуцент.

3. „The Backbeat” (1994): о најранијим „панк” данима „Битлса” у Хамбургу, када су били петорка.

4. „Nowhere Boy” (2009): тужна прича о одрастању Џона Ленона и његовом односу са мајком, уз упознавање са осталима.

5. „Lennon Naked” (2010): тужна прича о Леноновој горчини, распаду „Битлса” и односу са Јоко Оно.