Нови модел финансирања уместо блокада

Кад је Србија потписала Болоњску декларацију сматрало се да ћемо систем високог образовања модернизовати, али као да се није размишљало о томе да ли држава ове промене може да финансира.

И шта се онда десило? Факултети су, с обзиром на то да имају своју аутономију, почели да се понашају врло тржишно и у складу с правилима понуде и потражње. Они који бележе слабо интересовање за упис имају и ниске школарине. На пример, на Технолошко-металуршком факултету, на којем ја студирам, школарина је 60.000 динара. Нижу школарину од нас имају на Рударско-геолошком у Београду, 45.000, и на Рударском факултету у Бору, 50.000 динара. Реални трошкови студирања на Технолошко-металуршком су, међутим, од 150.000 до 200.000 динара. Код нас се троше реагенси и ради се на врло скупој опреми. Али интересовање за упис је скромно, и то утиче на висину школарине. Насупрот томе, на Филолошком факултету, где је интересовање за упис велико, школарина је 119.000 динара. Зато је незадовољство њихових студената разумљиво.

Како се изборити против ових разлика? Ми у студентским организацијама и представничким телима сматрамо да притисци на факултете дају само краткорочне резултате, док оне дугорочне доноси промена целокупног система финансирања високог образовања. Зато ми као легално изабрани представници студената не подржавамо блокаде који се сад користе ради испуњења неких краткорочних циљева.

Како ће Студентски парламент БУ, заједно са Сконусом (Студентска конференција универзитета Србије) и Савезом студента Београда, решавати тај проблем? Тако што ћемо у наредним месецима понудити држави нов модел финансирања високог школства.

Други наш циљ је да анализирамо колико је стварно оптерећење данашњих студената. Према ,,Болоњи”, оптерећење би требало да буде од 1.500 до 1.800 сати рада у току године, а ми процењујемо да је код нас реч о много већој бројци. И да би зато наставне програме требало променити. Јер ново градиво се сад само додаје старом. Поготово је то карактеристично за техничке науке, које се непрестано иновирају. Учимо ново, али и оном старом се посвећује превелика пажња. Оптерећење студената је огромно. Све то изазива незадовољство: превелики рад, тешкоће у доласку до потребних бодова за упис године, високе школарине.

Истовремено, држава нема пара, самим тим ни могућности да утиче на факултете да нешто мењају. И онда представници државе кажу: у реду, нека се факултети самофинансирају, а ми ћемо да их плаћамо колико можемо. Тако се проблеми само умножавају: заинтересованих за студирање је све више, удео државе у финансирању се смањује, самофинансирање студената се повећава.

Зато сматрамо да држава мора да донесе одлуку о приоритетима своје политике и о томе где је на тој листи образовање. Да ли је на првом или десетом месту? Ако је на десетом онда ће се, на пример, више улагати у екологију и инфраструктуру. Ми смо за то да образовање буде на првом месту јер Србија нема много природних ресурса који могу да буду наша предност у односу на друге. Зато је образовање важно. С друге стране, знамо и каква је наша економска ситуација, али верујемо да је могуће пронаћи модел финансирања који би одговарао том циљу да нам образовање буде међу приоритетима. Постоје у свету такви модели. Рецимо, у Аустралији, сви студенти плаћају своје студирање тако што им држава обезбеђује кредите које они враћају у државни фонд кад се запосле. И онда тај фонд користе нове генерације студената. Занимљив је и аустријски модел који обухвата одређену партиципацију свих. Дакле, реформа система финансирања високог школства у Србији је нужна.

Без тога, биће задржане и садашње огромне разлике у зарадама наставника, у зависности од тога ко где ради. Јер на техници и природним наукама плате професора су незнатно изнад оних у средњим школама (600 евра) док су на неким факултетима друштвених наука и до 3.000 евра. Тако се ствара још већи јаз између сиромашних факултета и оних богатих, с тим што тај јаз углавном плаћају студенти – својим школаринама.

Ми ћемо понудити наш предлог новог начина финансирања, а на министарству и влади је да се о томе изјасне.

*Координатор за високо образовање Савеза студената Београда, члан Студентског парламента БУ